Protiv rešenja drugostepenog suda protivnik predlagača izjavio je blagovremenu reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na potrebu ujednačavanja sudske prakse o posmatranom pravnom pitanju utvrđivanja visine naknade za eksproprisane nepokretnosti.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, saglasno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovana rešenja nižestepenih sudova, o visini novčane naknade za eksproprisano zemljište za potrebe izgradnje državnog puta i načinu na koji je utvrđena ta visina, kao i iznete navode u reviziji protivnika predlagača, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača primenom odredbe člana 404. ZPP. Pravno stanovište nižestepenih sudova u skladu je sa postojećom sudskom praksom revizijskog suda u pogledu primene materijalnog prava kod određivanja novčane naknade za zemljište oduzeto u javnom interesu radi izgradnje državnog puta. U tom smislu Vrhovni sud je već izrazio stav da u slučaju kada je zemljište eksproprisano radi izgradnje državnog puta, naknada se dosuđuje prema tržišnoj vrednosti tog zemljišta kao gradskog građevinskog. Prilikom određivanja tržišne vrednosti nepokretnosti, prema njenom stanju u vreme eksproprijacije, a po cenama u vreme donošenja sudske odluke, sud nije vezan procenom Poreske uprave, niti sporazumima o naknadi zaključenim sa drugim sopstvenicima susednih parcela. Sud je ovlašćen da u vanparničnom postupku izvede dokaz veštačenjem i visinu naknade odredi primenom kriterijuma koji su veštačenjem uzeti u obzir, što je u ovom slučaju učinjeno na osnovu usaglašenog nalaza i mišljenja veštaka. Odredba člana 51. Zakona o eksproprijaciji, na koju protivnik predlagača ukazuje u reviziji, nije deo materijalnog prava na kom su zasnovane odluke nižestepenih sudova, niti je primenom te odredbe utvrđena naknada za eksproprisanu nepokretnost.

Revizijom protivnika predlagača se u pretežnom delu osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za izjavljivanje izuzetno dozvoljene revizije. Primena ovog instituta predviđena je za primenu materijalnog prava, koje je pobijanim drugostepenim rešenjem primenjeno na način koji je u skladu sa postojećom sudskom praksom revizijskog suda. Odluke na koje se protivnik predlagača poziva u reviziji ne ukazuju na neujednačenost sudske prakse, s obzirom da se naknada za eksproprisanu nepokretnost utvrđuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu odgovarajućih kriterijuma, pa i pravilnost odluke zavisi od činjenica utvrđenih u tom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija protivnika predlagača nedozvoljena u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Navedena odredba shodno se primenjuje i u vanparničnom postupku, u skladu sa odredbom čl. 30 st. 2 Zakona o vanparničnom postupku.

Predlog u ovom vanparničnom postupku podnet je 05.10.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela rešenja iznosi 2.366.014,00 dinara, odnosno 20.125,62 evra.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora ne dostiže zahtevani revizijski cenzus za odlučivanje, sledi da je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković