Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, navodi revizije kojima se osporava visina štete, u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata komfornom metodom, po oceni Vrhovnog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, u smislu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.04.2013. godine. Iz tog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena u DP Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“, nad kojom je otvoren postupak stečaja 26.09.2007. godine. Zaključkom Trgovinskog suda u Beogradu St 75/2007 od 19.02.2008. godine, utvrđeno je potraživanje tužilje u četvrtnom isplatnom redu u iznosu od 772.888,15 dinara. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 159/21 od 09.03.2021. godine usvojen je prigovor tužilje i utvrđeno je da je tužilji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St 112/2010, stečajnom sudiji naloženo je da u roku od 4 meseca od dana prijema rešenja preduzme neophodne mere i radnje potrebne kako bi se pristupilo unovčenju imovine stečajnog dužnika, ali stečajni postupak još uvek nije okončan. U vreme otvaranja stečaja, stečajni dužnik DP Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“ Beogad u stečaju, raspolagao je sa 100% društvenog kapitala.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu materijalne štete, prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužena odgovara za štetu kada tužilja, bivša zaposlena kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatila svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da joj je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilja je stekla pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja priznatog u stečajnom postupku u visini glavnog duga, kao i pravo na kamatu do momenta pokretanja stečajnog postupka. Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešenoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete u delu odluke o kamati (obračunata konformnom metodom) u kapitaliziranom iznosu koja čini deo glavnog zahteva.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga poverioca, ovde tužioca, u stečajnom postupku nije obračunata primenom proporcionalne metode (prost interesni račun), budući da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da nije bilo izmene zaključka od 19.02.2008. godine.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i tuženu obavezao da tužilji naknadi štetu u iznosu utvrđenom zaključkom stečajnog suda od 19.02.2008. godine. Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda, a u obrazloženju pobijane presude cenio je žalbene navode tužene, da je potraživanje tužilje priznato zaključkom stečajnog suda od 19.02.2008. godine bilo nužno korigovati u delu obračunate zakonske zatezne kamate u skladu sa odlukom Ustavnog suda (preračunati je primenom prostog interesnog računa) i članom 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, ali ih je smatrao neosnovanim.

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, po oceni Vrhovnog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, Zaključkom stečajnog suda St 75/2007 od 19.02.2008. godine tužilji je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 772.888,15 dinara, gde je uračunata i pripisana glavnici zakonska zatezna kamata obračunata u kapitaliziranom iznosu do dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode (pri čemu visina glavnice i pripisane kamate nisu opredeljeni u nominalnim iznosima). Međutim, ne može se primeniti obračun zakonske zatezne kamate primenom konformne metode, već primenom metode prostog interesnog računa, prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda usvojenog na sednici Građanskog odeljenja od 02.04.2013. godine, zauzetog nakon odluke Ustavnog suda. Naime, odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od27.07.2012. godine) utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasniki RS“, br. 109/07,... i 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je, po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Stoga, obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, a što je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrepljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno.

Saglasno navedenom, odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. Imajući ovo u vidu, u situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i obračunati najpre glavnicu, a zatim na glavnicu obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa. U konkretnom slučaju to nije učinjeno u postupku stečaja, jer nakon donošenja zaključka od 19.02.2008. godine nije bilo novog obračuna kojim bi bila utvrđena ukupna visina tužiočevog potraživanja gde bi na glavni dug bila obračunata zakonska zatezna kamata prostim interesnim računom i to: za period od dana dospelosti potraživanja utvrđenih pravnosnažnim presudama protiv dužnika do dana otvaranja postupka stečaja.

Kako nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu cenili prvo visinu glavnog duga, a zatim ni pravilnost obračuna visine tražene kamate obračunate u kapitaliziranom iznosu na iznos glavnog potraživanja koja čini deo glavnog duga, to je u ovom slučaju činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno zbog čega su ukinute obe nižestepene odluke.

Prvostepeni sud će u ponovnom postupku zatražiti od Privrednog suda u Beogradu, odnosno stečajnog upravnika da prvo izvrši razgraničenje glavnog duga iz ukupno priznatog potraživanja od 772.888,15 dinara, a zatim će na utvrđenu visinu glavnice izvršiti i obračun zakonske zatezne kamate iz Zaključka St 75/2007 od 19.02.2008. godine, u odnosu na tužilju od dana dospelosti njenog potraživanja do dana otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, odnosno metodom prostog interesnog računa i o tome sačiniti izveštaj, a potom doneti pravilnu i zakonitu odluku o tužbenom zahtevu tužilje.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od ishoda spora u smislu člana 163. stav 4. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković