Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4360/22 od 18.09.2023. godine, nakon otvorene rasprave, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2795/18 od 21.12.2021. godine u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je punovažan i da proizvodi pravno dejstvo testament pok. VV, bivše iz ..., sačinjen u formi pismenog testamenta pred svedocima dana 02.04.1994. godine, da tužilja AA po osnovu nasleđa po testamentu ima pravo svojine na dvosobnom stanu broj 13, površine 57 m2, koji se nalazi u ulici ... broj .. u Beogradu, na kastarskoj parceli .. KO Zvezdara, što je tužena Gradska Opština Zvezdara dužna da prizna i trpi da tužilja AA iz ... navedeno svoje pravo svojine upiše na osnovu ove presude kod nadležne službe za katastar nepokretnosti. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da stan broj 13 površine 57 m2, ispražnjen od svih lica i stvari preda u svojinu i državini tužilji AA iz ..., u roku do 15 dana po pravnosnažnosti presude. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena Gradska Opština Zvezdara da tužilji na ime troškova postupka isplati 717.740,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema presude. Stavom šestim izreke, odbijeni su zahtevi umešača Grada Beograda BB za dosuđenje troškova postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena i umešači su blagovremeno izjavili revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, GG i VV su dana 22.11.1917. godine stekli pravo susvojine na po ½ idealnih delova na stanu broj 13 koji se nalazi na I spratu stambene zgrade .., (sada ... broj ..), u ulici ... u Beogradu po osnovu ugovora o kupoprodaji. Tužilja je za vreme studiranja stanovala u stanu kod VV i GG. Njih dvoje nisu imali dece i tužilju su prihvatili kao svoje dete. Ostali su u dobrim odnosima i nakon što je tužilja završila fakultet. GG je umro ...1985. godine, pa su tužilja i njen suprug na predlog VV skoro svakog vikenda dolazili kod nje, brinuli se o njoj i donosili joj hranu i namirnice. Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu O broj 7885/89 od 25.12.1989. godine raspravljena je zaostavština pok. GG i za njegovog jedinog naslednika na ½ stana oglašena je VV i na taj način postala je isključivi vlasnik prava svojine na predmetnom stanu. GG je pismenim testamentom pred svedocima 24.04.1981. godine svoju celokupnu imovinu zaveštao supruzi VV. Pok. VV je 02.04.1994. godine sačinila sporni testament pred svedocima DD i ĐĐ. Predmetni stan sa pokućstvom ostavila je tužilji. Testamentalni svedoci su u to vreme bila punoletna lica, poznavala su VV i bila su poslovno sposobna. Njima je bilo poznato da je tužilja nakon smrti GG brinula o pokojnoj VV, a ista je pričala da će stan ostaviti tužilji. Tužilja je pok. VV hranu donosila vikendom. Nakon sačinjavanja tog testamenta dana 22.04.1994. godine tužilja je podnela predlog da zaključi ugovog o doživotnom izdržavanju, Trećem opštinskom sudu u Beogradu u predmetu R 116/94, ali je izjavila da ne želi da zaključi taj ugovor, već da hoće testamentom da reguliše pitanje svoje imovine, pa je povukla predlog za zaključenje ugovora. Drugi pismeni testament pred svedocima sačinila je 31.12.1994. godine kojim je celokupnu svoju imovinu ostavila tužilji. VV je preminula ...1995. godine. Pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu ovaj drugi testament od 30.12.1994. godine proglašen je na zapisniku O 119/95 dana 20.03.1995. godine. Međutim GO Zvezdara je osporila njegovu punovažnost. Postupak je prekinut rešenjem O 119/95-97 od 16.10.1998. godine i Opština Zvezdara je upućena na parnicu radi dokazivanja da testament VV od 31.12.1994. godine (pred svedocima), nije punovažan. Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 1331/99-01 od 10.09.2002. godine poništen je testament pok. VV od 31.12.1994. godine jer je utvrđeno da svedoci testamenta EE, ŽŽ nisu bili jednovremeno prisutni prilikom potpisivanja testamenta, a VV je testament potpisala sama pre njih. Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu O 1106/07 od 04.11.2008. godine zaostavština pok. VV je raspravljena i predata Gradskoj Opštini Zvezdara. Tužilja je sahranila ostavilju i stan je bio u njenoj državini do 2011. godine kada je po rešenju Opštinske uprave Zvezdara od 12.10.2010. godine se iselila. Umešač na strani tužene BB se uselio u predmetni stan i isti dalje koristi. U međuvremenu tužilja je pronašla prvi testament od 02.04.1994. godine i isti je proglašen na zapisniku Trećeg opštinskog suda O 1482/09 od 21.11.2009. godine. Navela je da ga je slučajno pronašla u stanu u najnižoj fioci regala zakačenog za pozadinu jedne umrlice i to između umrlice i fotografije koja je bila za nju zalepljena. U sprovedenom postupku i pred drugostepenim sudom utvrđeno je da su svedoci DD i ĐĐ potvrdili da je pok. VV pred njima potpisala testament svojeručno i da su nakon toga isti potpisali taj testament. Svedoci su saslušani dva puta i po oceni drugostepenog suda njihovi iskazi se poklapaju. Kako su u toku postupka osporili testament pok. VV, to je obavljeno veštačenje od strane veštaka grafologa i to Ljubana Lončarevića koji je dao nalaz da je pok. VV potpisala testament od 02.04.1994. godine, dok je veštak Svičević (koji je veštačio po osnovu fotokopije), zaključio da potpis testatora na testamentu nije autentičan. Stranke nisu predložile kontrolno veštačenje, pa je sud imajući u vidu sve ostale izvedene dokaze ocenio da je pok. VV svojeručno potpisala sporni testament. Zaključio je da i drugi izvedeni dokazi i činjenica da je govorila da stran treba da ostavi tuženoj ukazivao da je učigledna namera pokojne VV bila da sporni stan ostavi u nasleđe tuženoj, pa je usvojio tužbeni zahtev tužilje i da testament ispunjava uslove za punovažnost u smislu člana 64. Zakona o nasleđivanju.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovoj pravnoj stvari se pošlo od pogrešne primene materijalnog prava, što je imalo za posledicu nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Naime, u ovoj pravnoj stvari obavljeno je vešetačenje potpisa pok. VV i to od strane dva veštake grafologa, pri čemu je jedan veštak (Lončarević) dao nalaz da to jeste potpis pokojne VV, dok je drugo veštačenje obavljeno od strane veštaka grafološke struke dr Radoslava Svičevića (veštačena kopija testamenta), koji je dao nalaz da se ne radi o potpisu pok. VV, već o imitaciji nekog od nespornih potpisa. Nijedna od stranaka nije predlagala superveštačenje, pa je sud na osnovu drugih izvedenih dokaza zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan.

Odredbom člana 271. st. 4. i 5. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako se na ročištu ne usaglase nalaz i sudska mišljenja veštaka odnosno ako sud smatra da bitne činjenice nisu dovoljno raspravljene, sud će da odredi novo veštačenje koje će da poveri drugom veštaku i o tome će da obavesti stranke. U slučaju iz stava 4. ovog člana, stranke snose troškove veštačenja na jednake delove.

Testament je strogo formalni akt. Prema članu 64. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik SRS“, br. 52/7 ... 1/80), koji se ima primeniti u ovoj slučaju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može sačiniti testament na taj način što će ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpisati i u prisustvu dva svedoka, izjavljujući pred njima da je to njegov testament. Potpisivanje testamenta pred svedocima je ključni element validnosti testamenta. Utvrđenje da li je pokojna VV potpisala testament pred svedocima ili nije je od bitnog značaja za pravilno presuđenje u ovoj pravnoj stvari. Bilo je neophodno odrediti novo veštačenje radi utvrđivanja autentičnosti potpisa pok. VV, pri čemu se mora imati u vidu da se mora veštačiti original testamenta o upoređivanju potpisa sa drugim validnim dokumentima koje je potpisala VV.

Nakon utvrđivanja činjenica da li je pok. VV potpisala naznačeni testament pred svedocima od 02.04.1994. godine i ocene drugih izvedenih dokaza, drugostepeni sud će doneti zakonitu odluku.

Imajući u vidu napred izneto na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković