Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka tužilja se paušalno poziva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je kao ekonomista bila radno angažovana kod tuženog po više sukcesivno zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima počev od 01.01.2016. godine. Poslednji od tih ugovora zaključila je 08.07.2020. godine, na period od 11.07.2020. godine do 28.12.2020. godine, za obavljanje poslova ... . Tužilja je zatim otpočela sa porodiljskim odsustvom i za to vreme je od strane tuženog bila prijavljena na penzijsko i invalidsko osiguranje zaključno sa 14.10.2021. godine. Nakon korišćenja porodiljskog odsustva tužilja se vratila na rad kod tuženog 01.09.2021. godine i radila do 09.10.2021. godine. Tužbu u ovoj parnici podnela je 15.12.2021. godine.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev pozivajući se na odredbe članova 2. stav 1. tačka 5. Zakona o budžetskom sistemu, 27e Zakona o izmenama i dopunama tog zakona, i na Uredbu o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, navodeći da se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost nadležnog organa Vlade.

Drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i u delu zahteva da se utvrdi da je radni odnos tužilje kod tuženog prerastao u radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.01.2016. godine tužbu odbacio, dok je u preostalom delu kojim je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da sa tužiljom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme i da je vrati na rad, prvostepenu presudu potvrdio, sa obrazloženjem da je tužilja prekoračila zakonom propisani rok za pokretanje radnog spora iz člana 195. stav 2. Zakona o radu, čime je izgubila pravo na sudsku zaštitu.

Pravilno je po nalaženju Vrhovnog suda drugostepeni sud primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 195. Zakona o radu, propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene postupak pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Rok za pokretanje spora propisan napred citiranim zakonskim propisom je prekluzivan i njegovim protekom zaposleni gubi pravo na sudsku zaštitu. U konkretnom slučaju tužilja nije zaključila sa tuženim ugovor o radu posle isteka ugovora od 08.07.2020. godine, a nakon korišćenja porodiljskog odsustva vratila se na rad kod tuženog 01.09.2021. godine i radila do 09.10.2021. godine. Tužbu za utvrđenje da je radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme morala je podneti u roku propisanim članom 195. stav 2. Zakona o radu, odnosno u roku od 60 dana od dana saznanja za povredu prava, što je bio poslednji dan rada tužilje 09.10.2021. godine, s obzirom da je Ugovor o privremenim i povremenim poslovima od 08.07.2020. godine istekao, a da je od strane tuženog bila prijavljena na penzijsko i invalidsko osiguranje posle porodiljskog odsustva zaključno sa 14.10.2021. godine, a tužbu je podnela 15.12.2021. godine.

Nisu osnovani navodi u reviziji tužilje da postoji odluka o prestanku radnog odnosa, te da drugostepeni sud u obrazloženju pobijane presude nije naveo vreme dostavljanja odluke o prestanku radnog odnosa na obavljanju privremenih i povremenih poslova od 13.10.2021. godine, niti bilo kakve razloge da takva odluka ne postoji da bi mogao da primeni faktički prestanak rada ili prestanak uplate doprinosa kao relevantni momenat računanja roka od 60 dana. Tužilja je uz reviziju priložila Odluku o prestanku radnog angažovanja na obavljanju privremenih i povremenih poslova od 13.10.2021. godine, suprotno odredbi člana 308. stav 1. ZPP. Ni u žalbenom postupku ovaj dokaz nije priložila u smislu člana 372. ZPP i učinila verovatnim da bez svoje krivice nije mogla da ga ranije iznese, iz čega proizlazi da predlaganje novog dokaza nije dozvoljeno ni po vanrednom pravnom leku. S obzirom da je tužba podneta po isteku zakonom propisanog roka, te da je tužilja time izgubila pravo na sudsku zaštitu, to su posledično neosnovani i tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da sa njom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme i da je vrati na rad.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković