Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena AA je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 – dr. zakon), Vrhovni sud je odlučio da revizija tužene nije osnovana.

U donošenju pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Navodi revidenta kojim ukazuje da je tužbom tražen poništaj Ugovora o kupoprodaji, a drugostepeni sud odlučio o ništavosti i prekoračio tužbeni zahtev, nisu osnovani, jer iz petituma tužbe proizilazi da je tužilac zahtevao utvrđenje ništavosti ugovora, pa je zaključak Vrhovnog suda da je pobijana odluka doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 5. Zakona o parničnom postupku. Navodi revizije kojima se ukazuje na nedostatke obrazloženja drugostepene presude nisu od značaja, jer prema odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku nisu dozvoljen revizijski razlog. Razlozi drugostepene presude su dovoljni za ocenu pravilnosti i zakonitosti odluke o tužbenom zahtevu.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, pravni prethodnik tužene Stečajne mase, privredno društvo Bojana doo Beograd, dana 31.01.2010. godine doneo je Odluku radi prodaje nepokretnosti čiji je vanknjižni vlasnik, i to lokala u Beogradu u stambeno-poslovnoj zgradi u ul. ... br. .., uknjiženog u zemljišnim knjigama kao zk telo 2, pod redni brojem 31-lokal br. 3, od 89,86 m2 u prizemlju i u podrumu, zk. ul. .., za kupoprodajnu cenu od minimum 155.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti. Na osnovu navedene Odluke, zaključen je Predugovor o kupoprodaji 07.03.2010. godine, a zatim i Ugovor o kupoprodaji dana 06.10.2011. godine overen pred Prvim Osnovnim sudom u Beogradu pod brojem Ov. 166635/2011 od 25.10.2011. godine, između Bojana doo Beograd, kao prodavca i tužene AA, kao kupca, čiji je predmet navedena nepokretnost po ceni od 155.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti. Prvostepeni sud je utvrdio da je između tužene, kao poverioca i pravnog prethodnika tuženog, kao dužnika, 07.03.2010. godine zaključen Sporazum o načinu i vremenu isplate dobiti i vraćanju datih pozajmica čiji je predmet isplata dobiti i povraćaj datih pozajmica, saglasno članu 131. i 132. Zakona o privrednim društvima, kojim su se saglasili da će se kao sredstvo obezbeđenja plaćanja duga prema tuženoj, namiriti iz prodajne cene nepokretnosti – istog lokala, za koji će poverilac i dužnik sačiniti predugovor o kupoprodaji, a tužena će postati vlasnik opisane nepokretnosti ukoliko joj pravni prethodnik ne isplati dug, a dug naraste do iznosa procenjene vrednosti nepokretnosti. Račun pravnog prethodnika tuženog, Bojana doo Beograd je u periodu od 06.04.2010. godine do 09.02.2012. godine bio blokiran. Tužilac i tuženi Bojana doo Beograd bili su u poslovnoj saradnji dugi niz godina. Tužena AA jedan je od osnivača tuženog Bojana doo Beograd. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 4108/11 od 06.06.2012. godine, otvoren je stečajni postupak nad tuženim Bojana doo Beograd, u kom je utvrđeno potraživanje tužioca prema tuženom Bojana doo Beograd u iznosu od 6.220.749,28 dinara. Sprovedenim ekonomsko-finansijskim veštačenjem od 22.09.2020. godine, dopunskim veštačenjem i izjašnjenjem, prihvaćenim od strane prvostepenog suda, utvrđeno je da potraživanja tužene AA iz ..., prema društvu Bojana doo Beograd, po osnovu pozajmica, dividendi i zakupnine iznose ukupno 155.115,06 eura, te da da je došlo do prebijanja potraživanja u visini vrednosti predmetne nepokretnosti, da je upravo delom iz pozajmica, a delom iz neisplaćene dobiti izmirena kupoprodajna cena, sve u vreme blokade računa privrednog društva, sa znanjem od strane prvotuženog i drugotužene da postoji dug prema tužiocu u iznosu od 6.220.749,28 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je Ugovor o prodaji lokala od 06.10.2011. godine zaključen saglasnom izjavom volja ugovornih strana, da je u skladu sa članom 454. stav 1 i 455. Zakona o obligacionim odnosima, kao i članom 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti i da zaključenje predmetnog Ugovora nije protivno Zakonu o platnom prometu „Sl. glasnik RS br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl. glasnik RS br. 43/2004, 62/2006 i 111/2009-dr. zakon) i Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, jer blokada računa nije sprečavala dužnika da ispunjava svoje novčane obaveze, osim ako se sprovodilo prinudno izvršenje.

Nasuprot zaključku prvostepenog suda, drugostepeni sud smatra da je predmetni ugovor ništav i da je njegovim zaključenjem povređena odredba člana 46. Zakona o platnom prometu, s obzirom da je prodajna cena za nepokretnost izmirena kompenzacijom u vreme kada je račun tuženog Bojana doo Beograd bio blokiran i da je protivno članu 133. stav 1. Zakona o privrednim društvima tuženi Bojana doo Beograd izmirio potraživanje prema tuženoj AA, iz ..., po osnovu pozajmica osnivača, dividende i zakupnine.

Revident osporava pravilnost zaključka drugostepenog suda o aktivnoj legitimaciji tužioca, te o ništavosti predmetnog posla. Ističe da nijednom odredbom ugovora nije predviđena kompenzacija, već je ugovoreno plaćanje na račun. Osporava pravilnost čprimene odredbe člana 133. stav 1. Zakona o o privrednim društvima kada do plaćanja, odnosno vraćanja pozajmica i isplate dobiti nije došlo, te da je to netačno navedeno u drugostepenoj odluci i da je nejasno na temelju čega je drugostepeni sud zaključio da bi društvo bilo onemogućeno da plaća dugove čiju je dospelost očekivalo u redovnom toku poslovanja, i da je upravo tužena bila poverilac društva u smislu te odredbe za povraćaj pozajmica i isplatu dividendi. Stoga je neutemeljen stav drugostepenog suda da je došlo do nedopuštene isplate tuženoj. Smatra da je od značaja da tužilac nije osporavao valjanost predugovora.

Odluka drugostepenog suda je pravilna, a revizija tužene neosnovana, iz sledećih razloga.

Prema odredbi člana 103. ZOO ništav je ugovor koji je protivan prinudnom propisu, javnom poretku ili dobrim običajima. Prema odredbi člana 109. ZOO, na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice.

Prema odredbama člana 46. stav 2. Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ“ br. 3/02 i 5/03 i „Službeni glasnik RS“, br. 43/04 ... 31/11) pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način, u skladu sa zakonom. Prema odredbi iz stava 3. tog člana, ako su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati novčane obaveze na način iz stava 2. ovog člana, osima ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak.

Tužilac je podneo tužbu sa zahtevom da se utvrdi ništavost predmetnog Ugovora, a prema članu 109. ZOO, pored ugovornih strana i njihovih univerzalnih sukcesora, na ništavost se može pozivati i svako drugo lice koje za to ima pravni interes. Tužilac je poverilac tuženog Stečajna masa Bojana doo Beograd, pravnog sledbenika prodavca nepokretnosti, pa se smatra zainteresovanim licem u smislu člana 109. ZOO za utvrđenje ništavim akta raspolaganja imovinom dužnika. Tužilac nije mogao da podnese tužbu za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika jer se pobijati mogu samo punovažni pravni poslovi. Stoga, tužilac je ovlašćen da podnese tužbu za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora.

Sporni Ugovor o kupoprodaji zaključen je dana 06.10.2011. godine, između Bojana doo Beograd, kao prodavca i tužene AA, kao kupca i jednog od osnivača tuženog Bojana doo Beograd, pri saznanju da postoji dug privrednog društva, prodavca, prema ovde tužiocu. Tužena je imala potraživanje prema prodavcu po osnovu neisplaćene dobiti i po osnovu zakupa i pozajmica, a upravo je prebijanjem delom sa ovim potraživanjima izmirena ugovorena prodajna cena lokala, od 155.000 EUR-a. U periodu od 06.04.2010. godine do 09.02.2012. godine račun prodavca bio je u blokadi, dakle i u vreme zaključenja spornog Ugovora. Sporni ugovor je time ništav u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi odredbe 46. stav 2. i 3. Zakona o platnom prometu „Sl. list SRJ“ br. 3/2002, 5/2003, „Sl. glasnik RS“ br. 43/2004...111/2009), što jeste prinudni propis. Činjenica da je propisana i odgovornost za prekršaj pravnog lica, ne znači da je otklonjena ništavost kao pravna posledica. Navod revizije da ugovor nije zaključen suprotno odredbi člana 46. stav 3. Zakona o platnom prometu jer nijednom odredbom ugovora nije predviđena kompenzacija ili drukčije izmirenje obaveze od uplate na račun pravnog prethodnika prvotuženog nije osnovan. Način ispunjenja ugovora je saglasnom voljom ugovornih strana bio prebijanjem, odnosno kompenzacijom, i čini sastavni deo ugovora. Da je to tako proizilazi i iz utvrđene činjenice o Sporazumu između tužene i pravnog prethodnika tužene Stečajne mase, kojim su se saglasili da će se dug privrednog društva prema tuženoj namiriti iz prodajne cene nepokretnosti – istog lokala, za koji će poverilac i dužnik sačiniti predugovor o kupoprodaji, a tužena će postati vlasnik opisane nepokretnosti ukoliko joj pravni prethodnik ne isplati dug, a dug naraste do iznosa procenjene vrednosti nepokretnosti. Osim toga, ugovor je zaključen i izvršen povredom odredbe člana 133. stav 1 tačka 2. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“ br. 125/04) koji je važio u to vreme, kojim je bilo propisano da društvo ne može vršiti plaćanja svojim članovima ako bi posle plaćanja društvo bilo onemogućeno da plaća svoje dugove čija se dospelost očekuje u redovnom toku poslovanja društva. Protivno navodima revizije, do takvog plaćanja je došlo upravo na način što je potraživanje društva na ime prodajne cene nepokretnosti kompenzovano sa potraživanjima tužene delom iz pozajmica, a delom iz neisplaćene dobiti. Zaključak da je ispunjen uslov iz odredbe člana 133.stav 1. tačka 2. ZPD proizilazi iz utvrđenih okolnosti da je potraživanje tužioca ostalo nenamireno do otvaranja stečaja privrednog društva. Iz utvrđenih činjenica upravo proizilazi za pravilan zaključak drugostepenog suda da je predmetni ugovor ništav po odredbi člana 103. stav 1. ZOO, jer je protivan prinudnom propisu iz odredbe člana 46. Zakona o platnom prometu i zaključen je radi ispunjenja obaveza privrednog društva prema tuženoj kao osnivaču protivno odredbi člana 133. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima.

Stoga, kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, ni razlozi o kojima revizijski sud vodi računa po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluka u stavu drugom izreke doneta je jer tužena AA nije uspela u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković