Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio učesnik konkursa od 28. 10.2020. godine, objavljenog od strane tužene radi prijema u radni odnos na radno mesto nastavnika tekstilne grupe na neodređeno vreme. Konkursna komisija, imenovana rešenjem direktora tužene od 27.10.2020. godine je u zapisniku broj 1088 od 10.11.2020. godine, razmatrala je ispunjenost uslova kandidata za prijem u radni odnos po konkursu i sačinila uži izbor kandidata koji se upućuju na psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima. Komisija je utvrdila da kandidat VV master inženjer tehnologije ispunjava uslove za nastavnika tekstilne grupe predmeta (tekstilni materijali, estetsko oblikovanje, tehnologija odeće, konstrukcija odeće, preduzetništvo), dok je u odnosu na tužioca kao drugog kandidata koji je završio fakultet primenjenih umetnosti i ima zvanje kostimograf scenskog kostima i kostimske instalacije magistar kostimografije, utvrdila da ne ispunjava uslove konkursa za nastavnika tekstilne grupe predmeta jer ne poseduje traženu stručnu spremu za sve predmete iz predviđene grupe predmeta u smislu Pravilnika o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika, pomoćnika nastavnika u stručnim školama u području rada tekstilstvo i kožarstvo, već samo za jedan od pet predmeta iz navedene grupe predmeta. Kandidat VV je već radila kod tužene pa je tužena za nju posedovala lekarsko uverenje, a kao uslov za zasnivanje radnog odnosa nije traženo da kandidat dostavi dozvolu za rad (licencu). Konkursna komisija je 27.11.2020. godine nakon prijema rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima sačinila listu kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa za radno mesto nastavnik tekstilne grupe predmeta navodeći kao kandidata VV sa kojom je 02. 12. 2020. godine obavila razgovor i 09. 12. 2020. godine donela jednoglasnu odluku o izboru VV. Osporenim rešenjem konkursne komisije broj 1149 od 09.12.2020. godine, na radno mesto nastavnika tekstilne grupe predmeta (tekstilni materijali i estetsko oblikovanje, tehnologija odeće, konstrukcija odeće, preduzetništvo) na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom izabrana je kandidat VV. U rešenju je data i pouka o pravnom leku. Tužilac je izjavio žalbu protiv ovog rešenja koja je odbijena kao neosnovana, osporenom odlukom direktora tužene broj 1188 od 28.12.2021. godine. U obrazloženju ove odluke je navedeno da se rešenje žalbom pobija jer se iz njega ne može nesumnjivo utvrditi da izabrani kandidat poseduje dozvolu za rad (licenca) što je jedini razlog za žalbu, a da dozvola za rad (licenca) nije uslov za zasnivanje radnog odnosa prema odredbi člana 139. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja te da saglasno tome nije ni tražena kao uslov na konkursu već je zaposleni dužan da položi ispit za licencu u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa. Navedeno je da je uvidom u kompletnu dokumentaciju utvrđeno da izabrani kandidat ispunjava sve uslove za šta je i dostavila dokaze po konkursu i da je u potpunosti ispoštovana procedura. Tužena je sa VV 18.01.2021. godine zaključila ugovor o radu kojim je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme za obavljanje poslova nastavnika tekstilne grupe predmeta (tekstilni materijali, estetsko oblikovanje, tehnologija odeće, konstrukcija odeće, preduzetništvo), sa punim radnim vremenom.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja i odluke o izboru kandidata po konkursu primenom materijalnog prava iz odredbi članova 139., 144. i 154. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nalazeći da je u svemu ispoštovan postupak izbora kandidata i zakonom propisana procedura, a da činjenica da u toku postupka nije dostavljen dokaz da izabrani kandidat poseduje dozvolu za rad licencu nije od uticaja na zakonitost pobijanog rešenja i odluke. Ovo zbog toga što licenca nije bila propisana kao uslov za konketno radno mesto, niti na takav zaključak upućuje član 144. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tim pre što je navedenom odredbom propisano da se poslovi nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika mogu obavljati bez licence, najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi, iz čega proizlazi da se licenca može steći i nakon zasnivanja radnog odnosa, odnosno da nije nužan uslov za prijem u radni odnos. Pored toga tužilac i nije ispunjavao uslove konkursa za nastavnika tekstilne grupe predmeta u pogledu vrste i stepena stručne spreme za sve predmete već samo za jedan (estetsko oblikovanje) od pet predmeta iz navedene grupe predmeta.

Po stanovištu Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilo primenili materijalno pravo.

Prema odredbama člana 154. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 88/17 od 29.09.2017. godine, važećim do izmena objavljenih u „Službenom glasniku RS“ broj 129/21 od 28.12.2021. godine), prijem u radni odnos na neodređeno vreme vrši se na osnovu konkursa koji raspisuje direktor (stav 1.). Konkurs sprovodi konkursna komisija koju imenuje direktor, a obavezni član komisije je sekretar ustanove i komisija ima najmanje tri člana (stav 3.). Komisija utvrđuje ispunjenost uslova kandidata za prijem u radni odnos iz člana 139. ovog zakona u roku od 8 dana od dana isteka roka za prijem prijava (stav 4.). Kandidati iz stava 4. ovog člana koji su izabrani u uži izbor u roku od 8 dana upućuju se na psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima koju vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standarizovanih postupaka (stav 5.). Konkursna komisija sačinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove za prijem u radni odnos u roku od 8 dana od dana prijema rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima i obavlja razgovor sa kandidatima sa liste iz stava 6. ovog člana i donosi rešenje o izboru kandidata u roku od 8 dana od dana obavljenog razgovora sa kandidatima (stavovi 6. i 7.). Kandidat nezadovoljan rešenjem o izabranom kandidatu može da podnese žalbu direktoru u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 7. ovog člana (stav 8.).

Odredbom člana 144. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisano je poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (licenca). Bez licence poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja:1) pripravnik; 2) lice koje ispunjava uslove za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, sa radnim stažom stečenim van ustanove, pod uslovima i na način utvrđenim za pripravnike; 3) lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog; 4) saradnik u predškolskoj ustanovi; 5) pedagoški i andragoški asistent i pomoćni nastavnik i 6) lice zaposleno u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove koje izvodi nastavu iz stručnih predmeta u školi iz člana 90. stav 2. ovog zakona (stav 2). Lice iz stava 2. tač. 1)-3) ovog člana može da obavlja poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika bez licence, najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi (stav 3).

Suprotno navodima revizije pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz odredbe člana 139. stav 1. i 144. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja imajući u vidu da radni odnos za obavljanje poslova na radnom mestu nastavnika može zasnovati i lice koje u trenutku prijema u radni odnos ne poseduje licencu. Zakonom su taksativno nabrojani uslovi koje mora da ispunjava lice za prijem u radni odnos nastavnika (odredba člana 139. stav 1) a posedovanje licence nije među navedenim uslovima. Takođe, u skladu sa Pravilnikom o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 22/05 ... 48/16) uvođenje u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika – pripravnika ima za cilj da ga osposobi za samostalno obrazovno-vaspitni, vaspitni i stručni rad i za polaganje ispita za licencu.

Sledom iznetog, po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda, a kod utvrđenja da konkursna komisija tužene tužioca nije ni stavila na listu kandidata za uži izbor, pa samim tim ga nije uputila na psihološku procenu, niti sa njim obavila razgovor, s obzirom na to da tužilac, u zvanju kostimograf scenskog kostima i kostimske instalacije, magistar kostimografije koje je stekao na Fakultetu primenjenih umetnosti, nije ni ispunjavao uslove u pogledu zahtevane vrste stručne spreme za obavljanje poslova na radnom mestu nastavnika tekstilne grupe predmeta. Naime, prema odredbama Pravilnika o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika, pomoćnika nastavnika u stručnim školama u području rada Tekstilstvo i kožarstvo („Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik“ br.8/2015...9/2019) predviđeno da je nastavu iz tekstilne grupe predmeta može da izvodi za predmete „tekstilni materijali“, „tehnologija odeće“ i „konstrukcija odeće“ master inženjer tehnologije (prethodno završene osnovne i diplomske akademske studije - studijski program tekstilna tehnologija, odnosno odevna tehnologija), za predtat „preduzetništvo“ master inženjer tehnologije, a za predmet „estetsko oblikovanje“ lice sa završenim fakultetom primenjenih umetnosti, odsek i katedra primenjeno slikarstvo, kostim, kostimografija, tekstil ili dizajn tekstila i master inženjer tehnologije (prethodno završene osnovne i diplomske akademske studije iz oblasti tekstilstva i završene osnovne i masre akademske studije na sstudijskim programima za tekstil, tekstil i odevanje, savremeno odevanje, dizajn kotma, osnovno scenski kostim).

Iz navedenih razloga, i po oceni Vrhovnog suda pobijano rešenja Konkursne komisije tužene i odluka direktora tužene o izboru kandidata VV u radni odnos na neodređeno vreme po raspisanom konkursu tužene od 28.10.2020. godine su zakoniti, jer je konkursna komisija postupak sprovela po raspisanom konkursu u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Imajući u vidu navedeno, nisu osnovani navodi revizije u pogledu pogrešne primene materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković