Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju tužioca, zahtevajući naknadu troškova za sastav tog odgovora.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10823), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se ramotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćene invalidske penzije za period od 1993. godine do 2001. godine. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen doneta je primenom odredbi članova 50. stav 1. i 74. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', br. 111/2009), odredba člana 83. stav 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/2007 ... 103/2015), na osnovu pravila 47. Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (prema izmenama usvojenim od strane suda 17. juna i 18. jula 2002. godine, 11. decembra 2007. godine, 22. septembra 2008. godine, 06. maja 2013. godine i 01. juna i 05. oktobra 2015. godine), odredbe člana 22. tačke 1. podtačke 1-3, 24. tačka 24.1. i 24. tačka 3. podtačka 24.3. tačka 5, 24. tačka 3. tačka 5, 24. tačka 3.6., 24. tačka 3.7. i 24. tačka 3.9. Kodeksa profesionalne etike advokata (''Službeni glasnik RS'', br. 27/2012), odredbe člana 15. stav 1. tačka 2. Zakona o advokaturi i odredbe člana 154. Zakona o obligacionim odnosima, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, da se tužena, kao punomoćnik – advokat, u svemu ponašala profesionalno prema tužiocu, kao svom klijentu sa primerenom pažnjom, da ga je blagovremeno obaveštavala o svim bitnim činjenicama u predmetu i da ona, kao advokat i punomoćnik tužioca ne može da odgovara za štetu koju je on pretrpeo zbog negativnog ishoda postupka koji je vodio pred sudom, tako što je, u zakonito sprovedenom upravnom postupku odlučeno da se invalidska penzija tužiocu isplaćuje od 2001. godine umesto od 1993. godine. Tužilac u posebnoj reviziji ne ukazuje na razloge zbog kojih bi ta revizija bila dozvoljena u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku Pogrešna primena materijalnog prava, na koju tužilac u reviziji ukazuje, nije od uticaja na odlučivanje o posebnoj reviziji jer za primenu tog instituta nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 12.04.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 600.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi angažovanja punomoćnika tužene, advokata, za sastav odgovora na reviziju tuženoj nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković