Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić, Dragane Marinković i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ... kod ..., čiji je punomoćnik Nebojša Spasić, advokat iz ..., protiv tuženog „Terna S.A. Ogranak Terna S.A.“ Beograd, čiji je punomoćnik Dragan Krstić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4457/23 od 14.05.2024. godine, u sednici održanoj 12.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4457/23 od 14.05.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4457/23 od 14.05.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4457/23 od 14.05.2024. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 1206/22 od 02.10.2023. godine, u usvajajućem delu stava prvog, drugog i trećeg izreke i u stavu četvrtom izreke, kojima je obavezan tuženi da tužiocu: na ime naknade štete zbog nemogućnosti korišćenja parcela u poljoprivredne svrhe za 2019, 2020. i 2021. godinu, bliže navedenih u stavu prvom izreke, isplati 144.996,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate; na ime naknade štete zbog nemogućnosti korišćenja parcela u poljoprivredne svrhe za 2019, 2020. i 2021. godinu, bliže navedenih u stavu drugom izreke, isplati 724.854,48 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate; na ime naknade štete zbog nemogućnosti korišćenja parcela u poljoprivredne svrhe za 2019, 2020. i 2021. godinu, bliže navedenih u stavu trećem izreke, isplati 523.430,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i da mu naknadu troškove postupka u iznosu od 279.707,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 169.187,50 dinara od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je zahtevu koji se odnosi na naknadu materijalne štete prouzrokovane eksploatacijom šljunka tužene na nepokretnostima tužioca, koje je tužilac ugovorima o zakupu u toku 2013. do 2015. godine ustupio tuženom, uz obavezu tuženog da nakon izvršene eksploatacije uspostavi pređašnje stanje na nepokretnostima. Primenom članova 154, 155. i 189. Zakona o obligacionim odnosima, tužiocu je dosuđena naknada štete u vidu izmakle koristi, s obzirom da tužilac nije mogao da koristi svoje nepokretnosti za obrađivanje kultura pasulja, kukuruza i pšenice (što je ranije gajio), u visini utvrđenoj veštačenjem. Kako je tužilac tražio naknadu štete za proizvodnu 2019, 2020. i 2021. godine, a tužba je podneta 04.05.2022. godine, neosnovan je prigovor zastarelosti potraživanja. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Zbog navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 04.05.2022. godine, a preinačena 21.07.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.393.281,96 dinara što na dan preinačenja tužbe predstavlja iznos od 11.886 evra (1 evro=117,2186 dinara). 

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

 

Predsednik veća - sudija

                   Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković