Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. tog zakona i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod prvotuženog javnog preduzeća na neodređeno vreme, na radnom mestu referenta ... . Spornim rešenjem od 02.11.2022. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog pokretanja postupka likvidacije nad poslodavcem. Odluka o pokretanju postupka likvidacije registrovana je u APR 18.10.2022. godine, sa kojim datumom je po sadržini rešenja o otkazu tužiocu prestao radni odnos. Prestanku radnog odnosa tužioca je prethodila statusna promena kod tuženog započeta odlukom Skupštine Grada Prokuplja od 18.02.2021. godine, o sprovođenju statusne promene - izdvajanje uz osnivanje nad JKP „Hammeum“. Po toj odluci iz tog javnog preduzeća izdvaja se Javno preduzeće za obavljanje delatnosti snabdevanja vodom za piće, upravljanje grobljima i sahranjivanje, pogrebne delatnosti, kao i delatnost prečišćavanja i odvođenja atmosferskih otpadnih voda. Odlukom Skupštine Grada Prokuplja od 13.06.2022. godine data je saglasnost na podelu JKP „Hammeum“ (društvo prenosilac) iz koga se izdvaja JKP „Gradski vodovod“ Prokuplje (društvo sticalac). Dana 13.06.2022. godine Skupština donosi odluku da JKP „Hammeum“, nakon statusne promene, nastavlja sa radom u skladu sa odredbama te odluke. Planom podele, statusne promene – izdvajanje uz osnivanje, donetim 12.08.2022. godine, konkretizovane su sprovedene statusne promene - izdvajanje uz osnivanje javnog komunalnog preduzeća u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima. Nakon toga, deo zaposlenih je preuzet u radni odnos kod drugotuženog javnog preduzeća, dok je određeni broj zaposlenih, među kojima je i tužilac, nastavio da radi kod prvotuženog sve do donošenja pomenute Odluke o pokretanju postupka likvidacije od 28.09.2022. godine, kojom je predviđeno da svim zaposlenima kod tuženog prestaje radni odnos uz pravo na otpremninu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca zbog pokretanja postupka likvidacije, na osnovu odredbe člana 176. tačka 5. Zakona o radu, prema kojoj zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca u slučaju prestanka rada poslodavca u skladu sa zakonom. Imajući u vidu da likvidacijom privrednog društva poslodavac prestaje sa radom, jer privredno društvo u likvidaciji prestaje da obavlja registrovanu delatnost, te da je u konkretnom slučaju postupak likvidacije pokrenut odlukom prvotuženog od 28.09.2022. godine, registrovanom u APR dana 18.10.2022. godine, sledi da je tužiocu radni odnos odnos prestao po samom zakonu, kako je to odlučeno osporenim rešenjem prvotuženog od 02.11.2022. godine. Tim rešenjem se samo utvrđuje da je zaposlenom prestao radni odnos zbog prestanka pravnog subjektiviteta poslodavca, dok je procedura gašenja privrednog društva i prestanka njegovog pravnog subjektiviteta, propisana odredbama Zakona o privrednim društvima.

Neosnovano tužilac u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i tvrdi da je rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca nezakonito jer sadrži formalne nedostatke i da je simulovano, a da se zapravo radi o ekonomskim i organizacionim promenama kod poslodavca, koje nisu sprovedene u zakonom propisanoj proceduri. Na zloupotrebu otkaznog razloga ne upućuju ni navodi revizije da je likvidacioni upravnik prilikom saslušanja rekao da su pre likvidacije delatnosti pijačne usluge, usluge parkiranja, održavanje zelenih površina i slično, prenete koncesijom privatnoj firmi „Demetra“, pošto je tužilac prilikom saslušanja izjavio da je odbio ponudu da se zaposli u tom pravnom licu. Po odredbama članova 4. i 5. Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“ br. 88/11 ... 94/24) jedinica lokalne samouprave je nadležna da obezbedi organizacione, materijalne i druge uslove za obavljanje komunalne delatnosti i da ovu delatnost poveri javnom preduzeću, privrednom društvu, preduzetniku ili drugom privrednom subjektu. Sudovi su utvrdili da su statusne promene kod prvotuženog i sam postupak likvidacije usledili nakon donošenja odluka nadležnih organa Grada Prokuplja, te da je postupak sproveden saglasno odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi, Zakona o javnim preduzećima i Zakona o privrednim društvima. U postupku likvidacije i osporenoj odluci o prestanku radnog odnosa, kao ni tokom postupka u ovoj pravnoj stvari nije utvrđeno postojanje okolnosti koje bi ukazivale da je zapravo reč o simulovanom otkaznom razlogu i prestanku radnog odnosa po volji poslodavca, a usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković