.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3721/2025
27.03.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Milan Lukić, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 528/24 od 03.10.2024. godine, u sednici održanoj 27.03.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 528/24 od 03.10.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 864/21 od 25.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se odredi mera zaštite od nasilja u porodici i zabrani tuženoj da na bilo koji način dalje uznemirava mal. VV i da joj se naloži da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo mal. VV. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog tužioca da se odredi privremena mera zaštite od nasilja u porodici i zabrani tuženoj da na bilo koji način dalje uznemirava mal. VV i da joj se naloži da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo mal. VV. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 238.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 528/24 od 03.10.2024. godine, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužioca na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP je neosnovano, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 n 10/18 od 03.07.2018. godine, određena je privremena mera i između ostalog mal. VV poveren majci BB na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen je način održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa ocem i određena privremena mera zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno tuženom AA da na bilo koji način uznemirava tužilju BB, a koja mera je određena na period od jedne godine. Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1766/19 od 14.07.2022. godine, koja parnica je inicirana tužbom VV od 22.02.2018. godine, razveden je brak parničnih stranaka, mal. dete parničnih stranaka VV rođen ...2014. godine poveren je na negu, staranje i vaspitanje majci VV, koja će roditeljsko pravo vršiti samostalno, uređeni su lični odnosi mal. VV sa ocem, ovde tužiocem i otac mal. deteta obavezan da doprinosi izdržavanju mal. VV.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev nalazeći da tužilac kao roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo i nije zakonski zastupnik maloletnog VV ne spada u krug lica iz člana 284. stav 2. Porodičnog zakona koji mogu podneti tužbu radi zaštite od nasilja u porodici prema maloletnom detetu.
Po oceni Vrhovnog suda izloženo stanovište nižestepenih sudova je zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava.
Odredbom člana 284. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05, 72/11 i 6/15) propisano je da se postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici pokreće tužbom (stav 1.), da tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, kao i za produženje mere zaštite od nasilja u porodici, mogu podneti: član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva (stav 2.) i da tužbu za prestanak mere zaštite od nasilja u porodici može podneti član porodice protiv koga je mera određena (stav 3.).
Prema stanju u spisima, tužbu u ovoj pravnoj stvari je podneo tužilac AA, protiv tužene BB sa zahtevom da se odredi mera zaštite od nasilja u porodici prema zajedničkom maloletnom detetu, uz zahtev za određivanje privremene mere. Kod utvrđenog da je pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 n 10/18 od 03.07.2018. godine maloletno dete parničnih stranaka povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, da mal.dete nije tužilac u ovoj parnici, to su bez uticaja revizijski navodi kojima se ukazuje da je tužilac u vreme podnošenja ove tužbe za zaštitu od nasilja u porodici bio zakonski zastupnik maloletnog deteta. U konkretnom slučaju tužbu nije podnelo maloletno dete kao tužilac da bi se revident javio kao njegov zakonski zastupnik u sporu za zaštitu od nasilja u porodici, pa su kao nesonovani ocenjeni svi revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava ukazivanjem na odredbe Porodičnog zakona o zastupanju deteta od strane kolizijskog staratelja, odnosno privremenog zastupnika.
Ostalim revizijskim navodima tuženog posredno ili neposredno, se osporava činjenično stanje koje on smatra bitnim a koje po njegovom mišljenju, nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Navodi revizije, kojima se ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
