U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi stava 1. i 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Dušana Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Zaječaru 2K. 64/2023 od 27.11.2024. godine i 14Kv. 180/2025 od 23.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 28.10.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Dušana Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Zaječaru 2K. 64/2023 od 27.11.2024. godine i 14Kv. 180/2025 od 23.07.2025. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Zaječaru 2K. 64/2023 od 27.11.2024. godine obavezana je okrivljena AA da oštećenom BB naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 760.992,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja.

Rešenjem Osnovnog suda u Zaječaru 14Kv. 180/2025 od 23.07.2025. godine odbijene su žalbe branioca okrivljene AA i punomoćnika oštećenog BB kao neosnovane i rešenje Osnovnog suda u Zaječaru 2K. 64/2023 od 27.11.2024. godine, potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja o troškovima krivičnog postupka zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Dušan Jovanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, ukine rešenje Osnovnog suda u Zaječaru 14Kv. 180/2025 od 23.07.2025. godine i predmet vrati „sudu prvog stepena“ radi ponovnog odlučivanja. Stavljen je i predlog u smislu člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene navodi da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari – RES IUDICATA jer su prema okrivljenoj kaznene mere izvršavaju na teritoriji Bosne i Hercegovine u skladu sa presudom Okružnog suda u Istočnom Sarajevu 14Okoo 6945 24Kv od 07.10.2024. godine, te se stoga ne mogu izvršavati dva puta niti proizvoditi pravne posledice osude dva puta niti se mogu dva puta naplatiti troškovi istog postupka. Naime, presudom Okružnog suda u Istočnom Sarajevu 14Okoo 6945 24Kv od 07.10.2024. godine između ostalog okrivljena AA obavezana je da oštećenom na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 247.500,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Iz napred citiranih odredaba Ustava, Zakona i međunarodnih akata, nesporno je da do povrede načela ne bis in idem može doći samo u situaciji kada se protiv istog lica, odnosno kada je isto lice gonjeno za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođeno ili osuđeno, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen. Naime, tada postoji zabrana kojoj podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo, ali samo u situaciji kada se to odnosi na jedno isto lice i kada se odnosi na krivično gonjenje, a ne na obavezu naknade troškove postupka.

Samim tim, po oceni Vrhovnog suda, ne može se govoriti o povredi procesnog načela ne bis in idem, kada je tačka vezivanja samo troškovi krivičnog postupka, pa se navodi branioca okrivljene, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjuju kao neosnovani.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljene u preostalom delu ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima da oštećeni nema pravo na naknadu troškova njegovog punomoćnika niti za prevoz na relaciji Bor – Zaječar – Bor, zato što u Zaječaru postoji oko 80 aktivnih advokata pa je mogao angažovati bilo koga od njih, shodno načelu ekonomičonsti, a naročito da nema pravo na naknadu troškova za zatvaranje kancelarije, kao da nijedno ročište u ovom postupku nije trajalo duže od jednog sata toliko je vremena potrebno i za put do suda i natrag.

Međutim, kako povreda zakona iz člana 440. ZKP, odnosno pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković