U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Bosanac, advokat iz ..., protiv tuženog Freseniuѕ medical care d.o.o. Vršac, čiji je punomoćnik Tijana Kojović, advokat iz ..., radi zaštite uzbunjivača, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 Uz 1/24 od 21.02.2024. godine, u sednici održanoj 04.02.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 Uz 1/24 od 21.02.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P uz 4/22 od 13.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi prema njemu preduzeo štetne radnje u vezi sa uzbunjivanjem na taj način što je, rešenjem del.br. ../15 od 08.12.2015. godine, otkazao tužiocu ugovor o radu – prečišćen tekst del.br. ../14 od 15.09.2014. godine, sa pripadajućim aneksom I del.br. ../15 od 20.05.2015. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženog obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplati 2.500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13.09.2023. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženog obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha isplati 2.500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.09.2023. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da o svom trošku objavi uvod i izreku ove presude u dnevnom listu ''Politika'' koji se distribuira na teritoriji Republike Srbije. Stavom petim izreke, tužilac je obavezan da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 649.665,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 Uz 1/24 od 21.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P Uz 4/22 od 13.09.2023. godine, u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima sadržano u stavu petom izreke iste presude, pa je tužilac obavezan da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 598.500,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 10/23), u vezi odredbe člana 23. stav 5. Zakona o zaštiti uzbunjivača (''Službeni glasnik RS'', br. 128/2014), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pred drugostepenim sudom, na koju tužilac neosnovano u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po struci diplomirani ..., sa završenim VII/1 stepenom stručne spreme i kod tuženog je bio zaposlen kao stručni saradnik u Službi ... do 01.09.2007. godine, kada je postao zamenik direktora ... sektora i pomoćnik direktora ... sektora u istoimenoj organizacionoj jedinici tuženog. Tuženi je doneo Odluku o utvrđivanju viška zaposlenih 30.11.2015. godine, kojim je ukinuto radno mesto pomoćnika direktora ... sektora i rukovodioca Službe. Istog dana je usvojen novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog, objavljen na oglasnoj tabli poslodavca 02.12.2015. godine, koji je u članu 20. propisao da stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli. Rešenjem tuženog od 08.12.2015. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, zbog kojih je ukinuto radno mesto na koje je bio raspoređen. Tužilac je prethodno, 27.11.2015. godine, u 16,46 časova, mejlom obavestio BB o potencijalnoj povredi Pravilnika o poslovnom ponašanju, protivpožarnoj zaštiti, ekološkoj zaštiti i zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu i drugih povezanih propisa u vezi sa izlaganjem zaposlenih i imovine društva velikom riziku. Naveo je da je odlukom menadžera proizvodnje i lica odgovornog za proizvodnju ETO sterilizacija puštena u rad uprkos tome što je na redovnim dnevnim sastancima Odeljenja proizvodnje prijavljen kvar 3 senzora za detekciju potencijalnog prisustva etilen-oksida u radnom prostoru uređaja za ETO sterilizaciju. Imajući u vidu da etilen-oksid predstavlja izuzetno zapaljiv gas, sadrži gas pod pritiskom i može da eksplodira u slučaju zagrevanja, kao i da može da izazove genetski poremećaj i kancer, pomenutom odlukom odgovornih lica, koja znaju karakteristike etilen-oksida, po oceni tužioca ugroženi su zaposleni i imovina poslodavca, kao i normalna proizvodnja u fabrici. U mejlu koji je uputio tužiocu, BB je 30.11.2015. godine u 10,28 časova najavio tužiocu da će ujutru da dođe u Vršac kako bi sa njim razgovarao i da planira sastanak sa menadžerom proizvodnje i zamenikom menadžera proizvodnje u vezi sa ovim slučajem. Radnja uzbunjivanja izvršena je kod poslodavca, odnosno ovlašćenog lica BB, kome je informacija u vezi sa uzbunjivanjem dostavljena 27.11.2015. godine, a potom 04.12.2015. godine i 11.12.2015. godine, pri čemu se radi o informaciji o uzbunjivanju u vezi sa neispravnošću uređaja za merenje nivoa etilen-oksida u fabrici tuženog. U Odluci o utvrđivanju viška zaposlenih kod tuženog od 30.11.2015. godine, u članu 1. stav 1. tačka 1. navedeno je da je zbog uvođenja značajnih promena u organizacionoj strukturi poslodavca, linijskih i funkcionalnih odnosa između strukturnih elemenata organizacije (organizacionih jedinica i radnih mesta, kao i sistematizovanja radnih mestima, a sve radi efikasnijeg upravljanja i ostvarivanja željenih poslovnih ciljeva sa najmanjim utroškom postojećih resursa, utvrđena potreba da se sprovedu odgovarajuće organizacione i ekonomske promene kod poslodavca. U stavu 1. tačka 2. navedeno je da na osnovu izvršenih analiza i ocene finansijskog stanja utvrđeno da je neophodno izvršiti unutrašnju reorganizaciju i planirano smanjenje troškova, pa su usled navedenih organizacionih i ekonomskih promena u privrednom društvu u kom je tužilac bio zaposlen ukinuta dva radna mesta i to pomoćnik direktora ... sektora i rukovodilac Službe IT. U članu 3. je navedeno da će zaposleni na predmetnim radnim mestima, usled navedenih ekonomskih i organizacionih promena, biti proglašeni viškom. U tabelarnom prikazu zaposlenih za čijim radom je prestala potreba navedeno je da je prestanak radnog odnosa AA, kao pomoćnika direktora ... sektora (tužilac) i VV, kao rukovodioca Službe IT usled ekonomskih i organizacionih promena, planiran 11.12.2015. godine. Tuženi je tužiocu uputio obaveštenje 08.12.2015. godine kojim je konstatovano da nakon razmatranja potencijalnih mera za rešavanje viška zaposlenih, u skladu sa članom 4. Odluke poslodavca od 30.12.2015. godine, ne postoji mogućnost premeštaja na drugo radno mesto, jer ne postoji potreba za zapošljavanjem, niti povećanjem broja izvršilaca na drugim radnim mestima i poslovima za koje se zahteva stepen stručne spreme iz oblasti tehnologije koji odgovara stepenu i vrsti stepena stručne spreme tužioca, te da poslodavac nije u mogućnosti da tužiocu omogući rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, niti rad sa nepunim radnim vremenom, zbog čega će mu prestati radni odnos uz isplatu otpremnine i ostvarivanje prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom. Uz to obaveštenje, tužiocu je dostavljeno i rešenje o otkazu ugovora o radu zbog ekonomskih i organizacionih promena na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, od 08.12.2015. godine.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vršcu P1 9/16 od 05.12.2016. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 08.12.2015. godine, sa obrazloženjem da tuženi nije ispoštovao odredbe Zakona o radu koje se odnose na stupanje na snagu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji koji je, u konkretnom slučaju, donet 30.11.2015. godine, a objavljen 02.12.2015. godine, te je s obzirom da Pravilnik nije bio na snazi u vreme davanja otkaza tužiocu, to, samo po sebi, dovoljan razlog za poništaj osporenog rešenja. Postupak izmene akta o sistematizaciji poslova kod tuženog započet je u avgustu 2015. godine, kada je doneta odluka o formiranju radne grupe za izradu Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji poslova u delu koji se odnosi na organizacionu jedinicu Vršac, gde je tužilac radio. Radna grupa je predlog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta dostavila direktoru GG mejlom 25.11.2015. godine u 13,04 sata, koji je potom 27.11.2015. godine u 13,22 časa dostavio korigovan Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova članovima radne grupe. Prvu radnju uzbunjivanja tužilac je preduzeo 27.11.2015. godine u 16,46 sati dostavljajući mejl BB, kao i dopunu 04.12.2015. godine i 11.12.2015. godine, a radi se o informaciji u vezi sa neispravnošću uređaja za merenje nivoa etilen-oksida u fabrici tuženog.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su utvrdili da otkaz ugovora o radu tužiocu nije posledica preduzimanja radnje uzbunjivanja kada se ima u vidu da je tužiočevo radno mesto ukinuto Pravilnikom, čiji predlog je bio urađen još 25.11.2015. godine, a korigovan 27.11.2015. godine u 13,22, pre preduzimanja radnji uzbunjivanja od strane tužioca, koja je učinjena 27.11.2015. godine u 16,46, pa su nižestepeni sudovi zaključili da ukidanje radnog mesta tužioca Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih poslova nije u vezi sa preduzetom radnjom uzbunjivanja. Zbog toga, po oceni nižestepenih sudova, rešenje o otkazu ugovora o radu kao tehnološkom višku tužiocu nije doneto kao posledica izvršene radnje uzbunjivanja, već kao rezultat izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizacija poslova, koji je donet pre preduzimanja te radnje, pri čemu zakonitost otkaza ugovora o radu ne može biti predmet ove parnice, već se to utvrđuje u posebnom postupku na osnovu odredbe člana 26. stav 2. Zakona o zaštiti uzbunjivača. Pri odlučivanju, nižestepeni sudovi su posebno imali u vidu da nije ukinuto samo tužiočevo radno mesto i nije samo njemu otkazan ugovor o radu, već su ukinuta dva radna mesta, što je među strankama nesporno. S tim u vezi, po oceni nižestepenih sudova, neosnovan je i zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti, kao i zbog naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 21. stav 1. tačka 8. Zakona o zaštiti uzbunjivača, propisano je da poslodavac ne sme činjenjem ili nečinjenjem da stavi uzbunjivača u nepovoljniji položaj u vezi sa uzbunjivanjem, a naročito ako se nepovoljniji položaj odnosi, između ostalog, na prestanak radnog odnosa. Naknada štete zbog uzbunjivanja propisana je u odredbi člana 22. istog Zakona, tako što u slučajevima nanošenja štete zbog uzbunjivanja, uzbunjivač ima pravo na naknadu štete u skladu sa zakonom koji uređuje obligacione odnose.

U konkretnom slučaju, tužilac je zaštitu po osnovu uzbunjivanja tražio u odnosu na doneto rešenje na osnovu koga mu je prestao radni odnos kod tužene, jer je usvajanjem novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tužene, njegovo radno mesto ukinuto. Međutim, izvedenim dokazima utvrđeno je da je tužilac radnju uzbunjivanja preduzeo nakon donošenja tog Pravilnika. Imajući u vidu vremenski period donošenja Pravilnika, kao i učinjenu radnju uzbunjivanja, proizlazi da je donošenje Pravilnika okončano pre nego što je tužilac dostavio informaciju u vezi sa uzbunjivanjem, zbog čega se ne može da izvede zaključak da je prilikom donošenja izmena Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženi imao saznanje o izvršenom uzbunjivanju i da je, kao rezultat toga, ukinuo tužiočevo radno mesto. Ovo posebno kada se ima u vidu da je pored tužiočevog radnog mesta ukinuto još jedno radno mesto na koje je bio raspoređen VV, rukovodilac Službe IT.

Navodima revizije tužilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što je bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, imajući u vidu da tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković