Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom potvrđena je prvostepena presuda kojom je odbačena tužba tužioca da se utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 469. Zakona o privrednim društvima za prestanak društva i odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se naloži prestanak tog privrednog društva i sprovede postupak likvidacije. Takva odluka zasnovana je na utvrđenim činjenicama da društvo normalno posluje, da se imovina društva ne umanjuje i ne rasipa, te da tužilac kao osnivač i jedini član tuženog privrednog društva nije onemogućen u obavljanju funkcije skupštine društva. Stoga je zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 469. stav 1. Zakona o privrednim društvima da se odredi prestanak društva. Navodi revidenta ne upućuju na potrebu odlučivanja o izjavljenoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Odluka drugostepenog suda doneta je na temelju utvrđenog činjeničnog stanja, iz kog je izveden zaključak da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 469. Zakona o privrednim društvima za određivanje prestanka društva. Sud u skladu sa navedenom odredbom može da odredi i drugu alternativnu meru, ali samo po zahtevu tužioca koji treba da predloži konkretnu meru koju sud treba da odredi ako ne odredi prestanak društva. Sudovi su cenili kvalitet činjenica na kojima je tužilac zasnovao tužbeni zahtev i utvrdili da iste ne podrazumevaju ispunjenost uslova predviđenih odredbom člana 469. stav 1. Zakona o privrednim društvima za određivanje prestanka društva. Revident ne može osporavati utvrđeno činjenično stanje po osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP. U delu kojim je odbačena tužba tužioca da se utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 469. Zakona o privrednim društvima, revident ne navodi konkretne razloge u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, niti ukazuje na drugačiju praksu. Ni u odnosu na odluku kojom je odbijen tužbeni zahtev da se odredi prestanak tuženog privrednog društva revident ne ukazuje na sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno, osim na odluku Privrednog suda u Novom Sadu P 183/2020 od 05.07.2020. godine, koja nije suprotna pobijanoj odluci.

Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, niti pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava o posmatranom pravnom pitanju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Privredni sporovi male vrednosti su, u skladu sa odredbom člana 487. stav 1. ZPP, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 100.000,00 dinara. Kako je u pitanju odluka drugostepenog suda doneta u privrednom sporu male vrednosti, revizija protiv te odluke nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković