.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2342/2024
25.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Bogdanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Duško Đorđević, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 1337/23 od 16.11.2023. godine, u sednici održanoj 25.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 1337/23 od 16.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Užicu Gž 1337/23 od 16.11.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Požegi P 499/2022 od 05.05.2023. godine u stavu prvom, drugom, četvrtom i petom izreke, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za duševni bol zbog povrede časti i ugleda plati 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.05.2023. godine, kao dana presuđenja, do isplate, a odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva preko dosuđenog u stavu prvom izreke, za iznos od još 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.02.2021. godine do isplate, kao i zahtev tužilje da joj tuženi na dosuđeni iznos naknade iz stava prvog izreke plati zakonsku zateznu kamatu od 27.02.2021. godine do 04.05.2023. godine, te je obavezan tuženi da tužilji plati troškove postupka od 66.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate, i u tim delovima presude žalba tužene je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke (pogrešno označeno kao stav četvrti izreke), tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha isplati 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.02.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka isplati 21.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je u stavovima drugom i trećem izreke, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP revizija je nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1 i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 13.07.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 30.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužilje nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je prvostepena odluka u pobijanom delu preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Vrhovni sud je imao u vidu da je u stavu drugom izreke drugostepene odluke pogrešno označeno da se preinačuje prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke, s obzirom da je prema sadržaju odluke sud preinačio stav treći izreke prvostepene presude, ali je ocenio da se radi o očiglednoj grešci u pisanju otpravka presude, koju drugostepeni sud primenom člana 362. ZPP može ispraviti posebnim rešenjem.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
