Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu Ugovora o radu od 18.02.2021. godine, na poslovima „vodeći elektromonter za održavanje EEO i MM“ u Odeljenju za održavanje EEO i MM, Poslovnici Ogranka ..., Ogranku Elektrodistribucije ... . Presudom Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 45/2019 od 06.04.2021. godine, tužilac je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pokušaju, iz člana 359. stav 1., u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru, izrečena mu je mera bezbednosti zabrane vršenja poziva delatnosti i dužnosti i zabranjeno mu je da obavlja dužnost elektromontera u JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd i svim preduzećima koje je osnovalo JP „Elektroprivreda Srbija“ Beograd u trajanju od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 11/21 od 06.09.2021. godine, prvostepena presuda je preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je tužiocu za krivično delo za koje je oglašen krivim izrečena uslovna osuda, odnosno utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ona neće izvršiti ako tužilac za vreme od dve godine ne učini novo krivično delo, u koje će se u slučaju opozivanja uslovne osude uračunati vreme provedeno u pritvoru. Pobijanim rešenjem tuženog od 18.03.2022. godine, primenom člana 176. tačka 2. Zakona o radu, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 18.02.2021. godine sa danom 08.11.2021. godine, kao danom dostavljanja pravnosnažne presude kojom je tužiocu izrečena zabrana da obavlja dužnost elektromontera u JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd i svim preduzećima koje je osnovalo JP „Elektroprivreda Srbija“ Beograd u trajanju od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, a usled nemogućnosti da se tužiocu obezbedi obavljanje drugih poslova kod tuženog.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijano pravo iz odredbe člana 176. stav 2. Zakona o radu i preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Odredbom člana 176. tačka 2. Zakona o radu propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne odluke.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da kada je zaposlenom pravnosnažnom sudskom presudom zabranjeno da obavlja poslove svog radnog mesta, kao u konkretnom sličaju, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugog posla kod poslodavca, radni odnos prestaje automatski - po sili zakona, bez obzira na volju poslodavca i zapslenog, danom dostavljanja pravnosnažne presude poslodavcu.

U konkretnom slučaju, tužiocu je pravnosnažnom presudom izrečena zabrana obavljanja dužnosti elektromontera kod tuženog i svim preduzećima koje je osnovao tuženi, na kom radnom mestu je tužilac obavljao poslove kod tuženog, u trajanju od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, pa je i po oceni Vrhovnog suda pravilno pobijanim rešenjem tuženog konstatovan prestanak radnog odnosa tužioca danom dostavljanja pravnosnažne presude tuženom kao poslodavcu.

Revizijom se osporava pravilnost pobijane presude ukazivanjem na pogrešno utvrđene činjenice i datu ocenu izvedenih dokaza koji se odnose na postupak razmatranja mogućnosti da tužilac bude rapoređen na drugo radno mesto kod tuženog koje nije obuhvaćeno izrečenom zabranom, čime se zapravo pobija pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja što prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Suprotno navodima revizije, pravilno je drugostepeni sud utvrdio da je tuženi osnovan od strane JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, zbog čega se mera zabrane obavljanja dužnosti elektromontera izrečena tužiocu pravnosnažnom sudskom presudom nesumnjivo odnosi na dalji rad tužioca kod tuženog.

Kako odluka o reintegraciji na rad zavisi od osnovanosti tužbenog zahteva za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa i u ovom delu je pravilno odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila potrebna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković