U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pozivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP nije osnovano s`obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme od 16.09.1994. godine, a kasnije su zaključili ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj ... od 08.11.2010. godine. Pobijanim rešnjem tuženog od 27.12.2023. godine, donetim na osnovu članova 175. stav 1. tačka 4. i 178. Zakona o radu utvrđeno je da je tužiocu prestao radni odnos 27.12.2023. godine, zbog otkaza ugovora o radu koji je zaposleni dao poslodavcu pisanom izjavom. Tužiocu je rešenje o prestanku radnog odnosa uručeno istog dana. Tužilac je od strane sekretara škole bio upoznat sa posledicama potpisivanja izjave o otkazu ugovora o radu, nakon čega je potpisao izjavu kojom otkazuje ugovor o radu sa 27.12.2023. godine kao poslednjim danom rada. Predmet tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvari je poništaj navedenog rešenja, a kao razlog se navodi da tužilac nije izrazio jasnu i slobodnu volju prilikom davanja izjave o otkazu ugovora o radu, već da je školska uprava izvršila pritisak na njega tako što mu je zaprećeno da će pokrenuti krivični postupak protiv njega. Utvrđeno je da je tužena osporila u potpunosti tvrdnje tužioca navodeći da je izjava o otkazu data od strane tužioca kako bi izbegao pokretanje disciplinskog postupka zbog neprimerenog ponašanja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj pobijenog rešenja i vraćanje na rad nalazeći da je izjava o otkazu ugovora o radu data u skladu sa članom 178. Zakona o radu.

Odredbom člana 175. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ...95/18) , propisano je da radni odnos prestaje otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog, dok je odredbom člana 178. stav 1. istog zakona, propisano da zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.

Prema odredbi člana 28. Zakona o obligacionim odnosima, izjava volje mora biti takva da se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju i mora da bude učinjena slobodno i ozbiljno.

Naime, izjava o prestanku radnog odnosa je jednostrana izjava volje koja proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja poslodavcu. Kod utvrđenja da je tužilac pisanom izjavom otkazao ugovor o radu, to mu je momentom dostavljanja otkaznog akta tuženoj kao poslodavcu, prestao radni odnos po samom zakonu, a naknadno povlačenje date izjave ne može proizvesti pravno dejstvo bez pristanka poslodavca. Naime, samo rešenje o otkazu ugovora o radu na osnovu pismenog otkaza zaposlenog je deklarativnog, a ne konstitutivnog karaktera, iz kojih razloga, suprotno navodima revizije tužioca kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, rešenje kojim joj je otkazan ugovor o radu ne predstavlja pravni osnov za prestanak radnog odnosa, jer je tim rešenjem samo konstatovan prestanak radnog odnosa njegovom voljom, kao zaposlenog lica. Osim toga, tužilac tokom postupka nije dokazao da je njegova izjava o otkazu iznuđena prinudom, odnosno da je data u zabludi ili usled prevare, iz kojih razloga je i po oceni Vrhovnog suda, rezultat slobodne i samostalno izražene volje, a eventualna ishitrenost odluke ne može predstavljati izvinjavajući razlog za datu izjavu o otkazu koja predstavlja osnov prestanka radnog odnosa.

Suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju tužilac je pisanom izjavom o otkazao ugovor o radu, jer mu je ukazano da se protiv njega može pokrenuti disciplinski postupak zbog neprimerenog ponašanja. Po pravilnom zaključku nižestepenih sudova u ovakvom ponašanju tužioca nema mana volja, niti se ''pretnja'' poslodavca da protiv njega može biti pokrenut disciplinski postupk predstavlja manu volje u smislu člana 60. ZOO.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da je pravilan zaključak sudova da je pobijano rešenje u svemu doneto prema odredbama člana 175. stav 1. tačka 4. i 178. ZOR, da je tužilac upozoren i na posledice potpisivanja izjave o otkazu ugovora o radu, pa je neosnovan i njegov zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Zbog toga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ostale navode u reviziji kojima se osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni sud nije cenio, s obzirom na to da se revizija, primenom čl.407. stav 2. ZPP, iz ovih razloga ne može izjaviti.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković