Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagači su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS,“ broj 72/11...10/23 – drugi zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji.

Nižestepeni sudovi su, primenjujući odredbe člana 41. stav 2. i 42. st.1. Zakona o eksproprijaciji, člana 82. i člana 83. Zakona o planiranju i izgradnji i odredbe Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta I B reda, autoput E-75 Beograd-Niš petlja (Požarevac) obilaznica – Veliko Gradište – Golubac broj Službenog glasnika RS 7/21 od 03.02.2021. godine, zaključili da predmetne parcele imaju karakter građevinskog zemljišta. Primenom odredbe čl. 41. st. 2 Zakona o eksproprijaciji nižestepeni sudovi odredili su naknadu za eksproprisano građevinsko zemljište, s obzirom na to da od dana stupanja na snagu planskog dokumenta, kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava, iz čega proizlazi da se predlagačima ima odrediti naknada za građevinsko zemljište, jer je u vreme donošenja prvostepene odluke predmetno zemljište bilo građevinsko. Konkretne parcele su eksproprisane rešenjem od 22.02.2022. godine, dakle po stupanju na snagu planskog dokumenta, kojim je predviđeno formiranje građevinskih parcela, te zemljište u vreme donošenja rešenja o eksproprijaciji ima karakter građevinskog zemljišta. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno je da tržišna vrednost po 1 m2 za kp.br. .., kp.br. .. i kp.br. .., sve KO ..., iznosi po 350,00 dinara za 1m2, odnosno naknada za eksproprisani deo od 423m2 na kp.br. .. KO ... u iznosu od 148.050,00 dinara, za eksproprisani deo od 1871 m2 na kp.br. .. KO ... u iznosu od 654.850,00 dinara i za eksproprisani deo od 377 m2 na kp.br. .. KO ... u iznosu 131.950,00 dinara.

Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. Ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije dovoljno da bi se o odlučivalo o posebnoj reviziji. Bez uticaja su i navodi revidenta kojim ukazuje da nalaz veštaka nije u skladu sa Pravilnikom o nacionalnim standardima i kodeksu etike za procenitelje, da su izabrani pogrešni komparativi za procenu zemljišta, kao i navodi kojim ukazuje na povrede odredbe člana 271. Zakona o parničnom postupku, jer to nisu razlozi za izjavljivanje revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer se istim pobija pravilna ocena dokaza i ukazuje na pogrešnu primenu pravila procesnog prava. Odluka o troškovima postupka ne zahteva razmatranje pitanja od opšteg interesa, pitanja u interesu ravnopravnosti građana, nije potrebno novo tumačenje prava, niti ima mesta ujednačavanju sudske prakse.

Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.

Predlog je u predmetnom vanparničnom postupku podnet 08.04.2022. godine. Predmet je određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti u iznosu od 934.850,00 dinara, što je protivvrednost 7.938,58 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga.

Prema odredbi člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, dozvoljenost revizije u konkretnom slučaju ocenjuje se prema uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima.

Odredba čl. 403. st. 3. Zakona o parničnom postupku propisuje da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa revizija nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je reviziju odbacio primenom čl. 413. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković