.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12998/2025
06.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik, Ana Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog Nacionalna služba za zapošljavanje RS – filijala u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv odluke Višeg suda u Leskovcu Gž 1680/25 od 10.06.2025. godine, u sednici održanoj 06.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1680/25 od 10.06.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 1680/25 od 10.06.2025. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 2784/2024 od 02.04.2025. godine, kojom je odbijen precizirani tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neosnovanog umanjenja osnovice osiguranja, isplati razliku manje isplaćene penzije za period od 01.07.2022. godine do 31.07.2022. godine u iznosu od 642,58 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.02.2023. godine do konačne isplate. Takođe je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju, osporavajući revizijske navode tužioca.
Prema odredbi člana 404. Stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni revizijskog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti poseben revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje revizijski sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opštih interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke. Nižestepenim odlukama odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog neosnovanog umanjenja osnovice osiguranja, isplati razliku manje isplaćene penzije za juli mesec 2022. godine u iznosu od 642,58 dinara, a iz razloga što je tužena izvršila obračun i isplatu nadležnom PIO i time se oslobodila obaveze, a tužilac se nije obratio nadležnom fondu radi korekcije iznosa penzije shodno članu 88. stav 3. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Postupajući u skladu sa citiranom odredbom zakona, Vrhovni sud izvodi zaključak da navodi revizije ne upućuju na potrebu da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca po bilo kom propisanom osnovu. Ukazivanjem u reviziji na različitu sudsku praksu nižestepenih sudova u predmetima sa istim pravnim osnovom ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, pošto pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.12.2022. godine, a preinačena 20.02.2023. godine, dok je vrednost predmeta spora 642,58 dinara.
U konkretnom slučaju se radi o sporu male vrednosti, pa revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Matković Stefanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
