Protiv pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je advokat Ivan Gligorić zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud pobijana rešenja ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje Višem sudu u Šapcu ili da ista preinači u smislu „žalbenih navoda“.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, s tim da je odredbom stava 3. istog člana propisano da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da su prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, pa branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog. Shodno tome, branilac je ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog.

U konkretnom slučaju, branilac po službenoj dužnosti okrivljenog podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u pogledu sopstvenih troškova koje je imao kao branilac, odnosno isključivo u svoje ime i za svoj račun, a ne u interesu odbrane okrivljenog, na šta u smislu citiranih zakonskih odredbi nije ovlašćen, pa Vrhovni sud nalazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković