Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je imao potraživanje prema tužilji po osnovu naknade za korišćenje usluge skupljanja otpada. Tuženi je privredno društvo kojem je u skladu sa odlukom Skupštine Opštine Batočina od 10.09.2009. godine i ugovorom o sakupljanju otpada od 18.03.2008. godine, koji je izmenjen i dopunjen 03.12.2012. godine, povereno obavljanje delatnosti skupljanja kućnog i komunalnog otpada na teritoriji Opštine Batočina. Tuženi je kao ustupilac sa privrednim društvom ODM Collections DOO Beograd kao prijemnikom, zaključio ugovor o cesiji koji je solemnizovan kod javnog beležnika Lele Ćulafić iz ... pod brojem OUP-I: 6200-2022 dana 08.12.2022. godine, a čiji je predmet prenos potraživanja koje ustupilac ima prema svojim dužnicima, krajnjim korisnicima fizičkim ili pravnim licima na osnovu dospelih a neisiplaćenih naknada za skupljanje komunalnog otpada. Predmet ustupanja je bilo i potraživanje prema tužilji u ovom sporu, a po istom osnovu (neplaćene naknade za uslugu skupljanja otpada). Tužilja je od strane prijemnika potraživanja obaveštena o ustupanju potraživanja obaveštenjem o promeni poverioca broj 1607670 od 03.04.2023. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud zaključuje da Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti kao posebnim propisom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti nije propisana mogućnost pravne zaštite tužbom kojom će se istaći zahtev za utvrđenje da je rukovalac radnjom obrade podataka o ličnosti ustupio lične podatke tužilje bez obaveštenja i saglasnosti tužilje trećem licu, te da je time povredio pravo na informisanje iz člana 21. i 24. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Takva tužba po svojoj pravnoj prirodi predstavlja tužbu za utvrđenje činjenica, koja tužba je shodno članu 194. stav 3. ZPP dozvoljena samo ukoliko je to predviđeno zakonom ili drugim propisom. Imajući u vidu da član 84. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ne predviđa takav vid pravne zaštite, tužba sa napred navedenim zahtevom smatra se nedozvoljenom. Zbog toga je tužbeni zahtev tužilje odbijen, jer tužba nije odbačena u fazi prethodnog ispitivanja. Kako se pitanje ocene nezakonitog postupanja u smislu člana 21. i 24. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pojavilo kao prethodno pitanje u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva tužilje da se traži i izvrši brisanje podataka o ličnosti u smislu člana 30. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, to je tužbeni zahtev i u tom delu odbijen, jer je svrha obrade poataka od strane tuženog ista kao ona za koju su podaci prikupljeni.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Dodatno je zaključio da je tuženi zakonito vršio obradu podataka o ličnosti i da je ispunjen uslov propisan članom 12. stav 1. tačka 5. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i da je obrada bila neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu, odnosno izvršenju zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca, o čemu je reč u konkretnom slučaju, a radi naplate potraživanja od strane DOO FSS „Vrbak“ Lapovo kome je u obavljanju poslova u javnom interesu poverena naplata naknada za skupljanje otpada u smislu odredbe člana 2. stav 1. tačka 4. i člana 13. stav 1. Zakona o komunalnim delatnostima.

Advokatska kancelarija Vuković i partneri je imala svojstvo obrađivača, koja je vršila obradu podataka tužilje u ime rukovaoca, te u tom smislu nisu povređene odredbe člana 45. stav 8. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Vrhovni sud nalazi da se neosnovano revizijom tužilje ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.

Prema članu 436. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga.

Članom 438. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan da obavesti dužnika o izvršenom ustupanju.

Dužnik je obavešten o izvršenom ustupanju i to dopisom punomoćnika novog poverioca – obaveštenjem o promeni poverioca broj 1607670 od 03.04.2023. godine.

Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti nije propisana mogućnost pravne zaštite tužbom kojom će se istaći zahtev za utvrđenje da je rukovalac radnjom obrade podataka o ličnosti ustupio lične podatke bez obaveštavanja i saglasnosti tog lica (trećem licu), te da bi time bilo povređeno pravo na informisanje iz člana 21. i 24. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Tuženom je bilo povereno sakupljanje otpada na osnovu odluke Skupštine Opštine Batočina od 10.09.2009. godine i ugovorom od 18.03.2008. godine, koji je izmenjen i dopunjen 03.12.2012. godine. Potraživanje prema tužilji odnosi se na neisplaćene naknade za sakupljanje komunalnog otpada, a to potraživanje tuženi je shodno odredbama Zakona o obligacionim odnosima preneo na privredno društvo ODM Collections DOO Beograd kao prijemnika. Ugovor je overen kod javnog beležnika dana 18.12.2022. godine. Član 21. i 24. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti bliže reguliše prava lica na koja se podaci o zaštiti podataka o ličnosti odnose.

Prema članu 30. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (stav 1.) propisano je da lice na koje se podaci odnose ima pravo da se njegovi podaci o ličnosti izbrišu od strane rukovaoca. Prema stavu 4. citiranog zakona lice na koje se podaci odnose podnosi zahtev za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana rukovaoc. Međutim, prema stavu 5. citiranog zakona, propisano je da se stavovi 1. do 3. ovog člana ne primenjuju u meri u kojoj je obrada neophodna zbog podnošenja, ostvarivanja ili odbrane pravnog zahteva (tačka 5.).

Predmetna obrada podataka vezano za ličnost tužlje izvršena je u cilju ostvarivanja prava (naplata potraživanja za neplaćenu naknadu za sakupljanje komunalnog otpada). Bez obrade naznačenih podataka i ustupanja istih prijemniku potraživanja, bila bi onemogućena mogućnost naplate tog potraživanja i prenos potraživanja ne bi imao svoju svrhu. Obrada i ustupanje tih podataka nije učinjena zlonamerno ili iz nekih drugih razloga. Tužilja je uredno obaveštena o ustupanju potraživanja obaveštenjem od 03.04.2023. godine. Pri tome, Advokatska kancelarija Vuković je radila u ime prijemnika potraživanja i ista je obavestila tužilju o prenosu potraživanja (cesiji), pa se može smatrati da su ispunjeni uslovi iz odredbe člana 438. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Pravilno je zaključeno da tužilja u toku postupka u smislu člana 231. ZPP nije dokazala da postoji povreda prava na ličnost, jer je obrada predmetnih podataka koji se odnose na ličnost tužilje izvršena u svemu u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u smislu člana 45. stav 1. Zakona. Stoga se navodi iz revizije ne mogu prihvatiti kao osnovani, (a koji navodi su uglavnom isticani u postupku po žalbi, i koje je drugostepeni sud pravilno cenio).

Pravilna je odluka suda o troškovima postupka.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković