Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23-drugi zakon) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postpuku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tačka 12. istog Zakona, na koju se u reviziji ukazuje, nije propisana kao revizijski razlog članom 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik kp.br. .../... ... po kulturi njiva 4. klase, površine 0.1022 ha, koja se graniči sa kp.br. .../... i .../... KO ..., koje su u svojini tuženog. Parcelu tužioca obrađuje VV i sadi različite biljne kulture, ali je sporni prostor prestao da obrađuje dok se ne završi sudski postupak. Tuženi na svojim parcelama ima zasađene šljive, i nakon pokretanja postupka, prema tužiočevoj parceli je izvadio po red sadnica šljiva. Na tužiočevoj parceli ranije je stavljeno krupnije kamenje kao obeležje međa ali je uklonjeno i aktuelno je međa, nakon izlaska geometra, obeležena drvenim kočićima. Na skici razgraničenja kp.br. ... i .../... KO ... od 27.05.2020. godine, sačinjene od strane geometra prikazana je i osenčena površina koja predstavlja razliku katastarskog i snimljenog stanja prema granicama u kojima tužilac drži svoju parcelu. Prema nalazu i mišljenju veštaka geodetske struke od 25.11.2020. godine, utvrđeno je da se u potpunosti slažu njegove mere i granice sa merama i granicama katastarskog i snimljenog stanja navedenom skicom razgraničenja, da se između kp.br. .../... i .../... KO ... sa jugozapada i kp.br. .../... KO ... sa severoistoka, nalazi sporni prostor koji je zarastao u korov i koji niko ne obrađuje.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za primenu člana 37. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev, zaključujući da je tuženi svojim aktivnim radnjama izvršio sporno zauzeće parcele tužioca na račun svojih parcela i da je dalje u državini spornog prostora.

Drugostepeni sud je nije prihvatio zaključak prvostepenog suda, već je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, ocenivši da tuženi nije izvršio zauzeće predmetnog dela tužiočeve parcele. Ovaj sud smatra da tužilac nije dokazao činjenicu da tuženi faktički drži sporni prostor, koja okolnost predstavlja jedan od kumulativnih uslova čije ispunjenje je potrebno za pružanje sudske pravne zaštite u smislu zakonske odredbe člana 37. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Po nalaženju ovog suda, uklonjeno je veliko kamenje kojim je u jednom periodu formirana faktička međna linija između spornih parcela i tuženi je uklonio sadnice šljiva posađene u blizini katastarske međe ovih parcela, a aktuelna međa između predmetnih parcela obeležena je drvenim kočićima, i sporni prostor, koji pripada tužiočevoj parceli, ne koriste ni tužilac ni tuženi, te iz navedenog proizlazi da se sporni deo tužiočeve parcele ne nalazi u faktičkoj vlasti tuženog.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, donoseći pobijanu presudu i za svoju odluku je dao jasne razloge, koje ovaj sud u bitnom prihvata.

Odredbom člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari (stav 1.); vlasnik mora dokazati da na stvar čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj stvari tuženog (stav 2.).

Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je pretpostavka za osnovanost zahteva za povraćaj stvari, ispunjenost oba kumulativna uslova iz citiranog člana, da je tužilac dokazao da je vlasnik i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog. Osim toga, potrebno je da postoji određeno činjenje odnosno aktivna radnja od strane nekog lica, kako bi se utvrdilo postojanje zauzeća na nekom zemljištu ili delu zemljišta. U konkretnom slučaju, prema utvrđenom činjeničnom stanju, od strane tuženog su izvađene sadnice šljiva koje su bile posađene u blizini međe, uklonjeno je veliko kamenje kojim je izvršeno prethodno obeležavanje međne linije i aktuelna međa između predmetnih parcela je obeležena kočićima. Izvedeni pisani dokazi, skica razgraničenja geometra od 27.05.2020. godine, priložena uz tužbu i nalaz i mišljenje veštaka geodetske struke sa skicom lica mesta od 25.11.2020. godine, saglasni su u delu mera i granica katastarskog i snimljenog stanja. Faktičko stanje spornog dela zemljišta parcele tužioca je da je neobrađeno, zaraslo u korov, s tim da ni tužilac niti tuženi ne obrađuju svoje parcele do postavljenih međnih znakova, odnosno do granične međne linije. Sledstveno izloženom, kada se ima u vidu utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za pružanje sudske zaštite zahtevu tužioca, jer za to nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 37. ZOSPO, budući da tužilac kao vlasnik nije dokazao da tuženi koristi sporni deo parcele, odnosno da se nalazi u faktičkoj državini tuženog.

Iz navedenih razloga neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Pravilna je odluka o troškovima parničnog postupka doneta pravilnom primenom odredbi člana 153. stav 1., člana 154. i člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Kako se revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud je reviziju tužioca odbio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci ove presude, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković