Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011….10/2023 u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i člana 26. st. 1 i 2. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, obavezana je tužena da tužilji isplati razliku naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada - gradski i međugradski prevoz, za period od oktobra 2016. godine zaključno sa februarom 2021. godine. Naknada putnih troškova se vezuje za javni prevoz samo u pogledu utvrđivanja visine te naknade, odnosno maksimalnog iznosa koji je poslodavac u obavezi da naknadi zaposlenom, bez obzira koju vrstu prevoza koju zaposleni korist za dolazak i odlazak sa rada. Opredeljenje zakonodavca da se visina naknade prizna u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju istovremeno ne znači da je korišćenje sredstava javnog prevoza zakonom propisan uslov za ostvarivanje prava zaposlenog na troškove prevoza i da je zakonom to pravo uskraćeno zaposlenima koji prevoz do radnog mesta obezbeđuju na drugi način (svojim vozilom, taksi vozilom i slično). Tuženi je u obavezi da isplati tužilji naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, jer je zbog udaljenosti od mesta stanovanja do mesta rada, tužilja imala stvarne i opravdane troškove prevoza, u sitaciji kada tužena škola nije imala sopstveni prevoz, a pravilan obračun naknade troškova podrazumeva obračun prema cenama karte u javnom saobraćaju i to prema ceni pojedinačne karte spram prisutnosti na radu, a maksimalno do mesečne pretplatne karte. U konkretnom slučaju, tužilji su isplaćivani troškovi prevoza za dolazak i odlazak sa rada, ali u iznosu koji je manji od pomenutog obračuna prema cenama karte u javnom saobraćaju ovlašćenog autoprevoznika AD „Severtrans“ Sombor. Tužilji pripada razlika predmetne naknade prema ceni pojedinačne karte spram prisutnosti na radu, a maksimalno do mesečne pretplatne karte bez popusta, kod utvrđenog da tužena škola nema potpisan ugovor sa prevoznikom AD „Severtrans“ Sombor ili nekim drugim prevoznikom, a da je za ostvarivanje popusta ne mesečnu pretplatnu kartu neophodno da poslodavac i prevoznik imaju zaključen Ugovor o prevozu. Poslodavac koji isplati troškove prevoza prema privilegovanim cenama prevoznika u javnom saobraćaju, oslobađa se obaveze po navedenom osnovu samo ako zaposlenom obezbedi da prevoz koristi pod privilegovanim uslovima, što nije slučaj u konkretnoj pravnoj stvari, jer tužena nije imala zaključen ugovor sa prevoznikom, a što je neophodno za ostvarenje popusta od 20% na mesečnu prevoznu kartu

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, pa nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1.i 3.).

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 15.06.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 190.732,27 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena, pa je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković