Na osnovu odredbe čl.63 KZ, u izrečenu kaznu zatvora okr. AA je uračunavato vreme koje je proveo u pritvoru i to od 03.04.2023.godine do 10.04.2023. godine. Na osnovu odredbe čl.89a KZ prema okr. AA je izrečena mera bezbednosti zabrana prilaska i komunikacije sa oštećenim na udaljenosti od najmanje 50 metara u trajanju od 2 godine. Na osnovu čl. 264 st. 1 u vezi čl. 261 ZKP, obavezan je okrivljeni AA da na ime troškova postupka plati OJT iz Rume iznos od ukupno 90.272,75 dinara, da plati sudu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 17.341,00 dinara i na ime sudskog paušala iznos od 5.000,00 dinara, te da plati oštećenom na ime zastupanja po punomoćniku iznos od 181.125,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 169/25 od 15.09.2025.godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Zagorke Misirkić i potvrđena presuda Osnovnog suda u Rumi K.br.375/24 od 14.05.2025.godine.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Beljanski, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Beljanskog je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog navodi da je sud porekoračio optužbu na štetu okrivljenog izmenom činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela koje su opisane u optužnom aktu. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da je u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužilaštva u Rumi Kt.br.228/23 od 09.11.2023.godine navedeno da je „...okrivljeni udario oštećenog pesnicom u predelu leve strane lica“, dok je u izreci presude navedeno da je okrivljeni „gurnuo oštećenog“, kao i umesto reči „u stanju da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, te bio svestan zabranjenosti svog dela“ stavio reči „u uračunljivom stanju“. Po oceni branioca, radi se o osnovnoj inicijalnoj radnji u načinu i mehanizmu izvršenja navedenog krivičnog dela, pa ne može biti menjana bez povrede objektivnog identiteta optužbe, a „udaranje“ i „guranje“ su potpuno različiti pojmovi, jer guranje niz stepenice podrazumeva i dužnost i mogućnost svesti da se oštećeni niz stepenice može skotrljati, dok udaranje takvu posledicu ne mora izazvati. Pored navedenog, sud je našao da je delo učinjeno iz nehata, pa je u opisu izostavio elemente umišljaja, ali u dispozitiv nije uneo nijedan element vinosti, već samo uračunljivost.

Iznete navode zahteva branioca Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Optužnim predlogom Osnovnog javnog tužilaštva u Rumi Kt 228/23 od 09.11.2023.godine okrivljenom AA je stavljeno na teret da je dana 28.03.2023. godine, oko 10,45 časova, u Rumi, ul. ... br. .., ulaz .., u hodniku navedene zgrade, u stanju da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, te je bio svestan zabranjenosti svog dela, teško telesno povredio ošt. BB iz ..., na taj način što je u blizini stepeništa okrivljeni oštećenog udario pesnicom u predelu leve strane lica nakon čega se oštećeni skotrljao niz stepenice i potom glavom udario u podlogu stepeništa, kojom prilikom je oštećeni zadobio telesne povrede razderno nagnječnu ranu levog potiljačnog dela glave, linijasti prelom leve temene i čeone kosti, manje krvarenje ispod meke moždane ovojnice iznad desnog slepočnog režnja velikog mozga, krvni podliv levog slabinskog dela tela, krvni podliv levog sedalnog dela tela, krvni podliv zadnje spoljašnje strane leve natkolenice, krvni podliv kod spoljašnje strane desnog lakta, koje povrede imaju obeležje teške telesne povrede, pri čemu osnovnu težinu ima prelom kostiju lobanje i malo krvanje ispod mekih moždanih ovojnica, čime je okr. AA izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1.KZ.

Izrekom presude Osnovnog suda u Rumi K.br.375/24 od 14.05.2025.godine okrivljeni AA je oglašen krivim da je dana 28.03.2023.godine oko 10,45 časova u Rumi, ul. ... br. .., ulaz .., u hodniku navedene zgrade, u uračunljivom stanju, teško telesno povredio ošt. BB iz ..., na taj način što je, u blizini stepeništa, okrivljeni oštećenog gurnuo, nakon čega se oštećeni skotrljao niz stepenice i potom glavom udario podlogu stepeništa, kojom prilikom je oštećeni zadobio povrede i to razderno nagnječnu ranu levog potiljačnog dela glave, linijasti prelom leve temene čeone kosti, manje krvarenje ispod meke moždane ovojnice iznad desnog slepoočnog režnja velikog mozga, krvni podliv levog slabinskog dela tela, krvni podliv sedalnog dela tela, krvni podliv spoljašnje strane leve nadkolenice, krvni podliv kod spoljašnje strane levog lakta, koje povrede imaju obeležje teške telesne povrede, pri čemu osnovnu težinu ima prelom kostiju lobanje i malo krvarenje ispod mekih moždanih ovojnica, pri čemu okrivljeni nije bio svestan da ovakvim postupanjem nije bio svestan da ovakvim postupanjem može oštećenom naneti tešku telesnu povredu, iako je prema okolnostima i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti, te je bio svestan zabranjenosti svog delačime je AA izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po oceni Vrhovnog suda, u izreci pravnosnažne presude, a u odnosu na optužni akt, postoji identitet lica koje je optuženo i to okrivljenog AA (subjektivni identitet) i dela koje je predmet optužbe i to krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. Krivičnog zakonika (objektivni identitet), a za koje krivično delo je okrivljeni oglašen krivim. Iz navedenog proizilazi da je sud u potpunosti rešio predmet optužbe te da presudom optužba nije prekoračena.

Pritom, okrivljeni je oglašen krivim za izvršenje blažeg oblika navedenog krivičnog dela, i to iz stava 4. navedenog člana, odnosno oglašen krivim da je krivično delo izvršio iz nehata, za koji oblik je predviđena blaža kazna u odnosu na osnovni oblik iz stava 1., koji je okrivljenom bio stavljen na teret optužnim aktom. U činjeničnom opisu nisu dodate nove radnje okrivljenog, već je u okviru istog životnog događaja radnja izvršenja samo precizirana, tako što je umesto reči „udario pesnicom u predelu leve strane lica“, navedeno da je okrivljeni oštećenog „gurnuo“, a posledica krivičnog dela ostala ista u odnosu na optužni akt, odnosno da se oštećeni usled radnje okrivljenog skotrljao niz stepenice i potom glavom udario u podlogu stepeništa, pa samim tim nije povećana kriminalna količina radnji krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, niti je okrivljeni zbog navedene izmene stavljen u nepovoljniji položaj.

Što se tiče subjektivnog odnosa prema izvršenom krivičnom delu, neosnovani su navodi branioca okrivljenog da u izreci presude nisu uneti elementi vinosti, već samo uračunljivost. Ovo iz razloga što je u činjeničnom opisu izreke presude navedeno da je okrivljeni krivično delo iz člana 121. stav 4. u vezi stava 1. KZ učinio u uračunljivom stanju, pri čemu okrivljeni nije bio svestan da ovakvim postupanjem može oštećenom naneti tešku telesnu povredu, iako je prema okolnostima i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti, te je bio svestan zabranjenosti svog dela, čime su opisani elementi krivice i nehata predviđeni odredbama člana 22. i 26. KZ.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković