Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme od 01.06.2010. godine, na radnom mestu „rukovodilac Odeljenja ...“. Na ročištu održanom 26.03.2018. godine pred Višim sudom u Beogradu, u parnici tužilje protiv tuženog radi zaštite od zlostavljanja na radu, naloženo je tuženom da pribavi najnoviji izvod iz APR-a sa podacima o zakonskom zastupniku tuženog. Tužilja je isto dana ovlastila advokata Mariju Halas-Radulović da u njeno ime podnese zahtev APR-u za brisanje upisa ličnosti v.d. direktora tuženog u registar, po kom nalogu je advokat postupila, zahtev potpisala i potvrdila svojim pečatom. Kao podnosilac zahteva je označena tužilja, rukovodilac Odeljenja ... kod tuženog. Rešenjem APR-a od 28.03.2018. godine odbačena je registraciona prijava promene zakonskog zastupnika tuženog, jer je podneta od neovlašćenog lica. Pobijanim rešenjem od 23.08.2018. godine tužilji je otkazan ugovor o radu iz razloga navedenih u upozorenju o otkazu ugovora o radu od 08.06.2018. godine, zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, jer je tužilja bez ovlašćenja zakonskog zastupnika tuženog ovlastila advokatsku kancelariju „Radulović“ da podnese APR-u zahtev za brisanje upisa podataka o zakonskom zastupniku tuženog, čime je prekoračila ovlašćenja iz ugovora o radu, zbog čega ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo iz odredbi člana 179. stav 2. tačka 2. i člana 179. stav 3. tačka 8. i člana 191. Zakona o radu, člana 21. stav 1. tačka 4. i člana 22. tačka 3. Ugovora o radu od 01.06.2010. godine, člana 46. i člana 52. st. 1. i 2. Zakona o javnim preduzećima i člana 14. st. 2. i 3. Statuta tuženog od 30.05.2017. godine i tužbeni zahtev ocenio neosnovanim. Prema datim razlozima, tužilja je skrivljeno učinila povredu radne obaveze i nepoštovanje radne discipline, jer je samoinicijativno, bez odluke i posebnog ovlašćenja direktora i zakonskog zastupnika tuženog, kao rukovodilac Odeljenja ... kod tuženog, u ime i za račun tuženog podnela zahtev APR-u za promenu podataka o zakonskom zastupniku tuženog, na koji način je prekoračila granice ugovorenih ovlašćenja, tim pre što joj u postupku radi zaštite od zlostavljanja na radu nije dat nalog da pribavi izvod iz APR-a sa podacima o zakonskom zastupniku tuženog i da je kao diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom znala/morala znati da joj je za podnošenje takvog zahteva trebalo posebno pisano ovlašćenje zakonskog zastupnika tuženog, koje u konkretnom slučaju nije imala.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev nakon ocene da je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovao presudu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se u radnjama tužilje nisu stekla obeležja povrede radne obaveze i nepoštovanja radne dicipline koji su joj pobijanim rešenjem stavljeni na teret, zbog čega nije obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tač. 2. i člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu.

Naime, da bi otkaz ugovora o radu bio zakonit zbog povrede radne obaveze potrebno je da postoji protivpravna radnja zaposlenog i njegova krivica za tu radnju u stepenu namere ili krajnje nepažnje, a zbog nepoštovanja radne discipline da zaposleni nesavesno i neodgovorno obavlja poslove na kojima radi, usled čega ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U konkretnom slučaju, tužilja je svojeručno potpisanim punomoćjem ovlastila advokata Mariju Halas-Radulović da podnese Agenciji za privredne registre zahtev za brisanje upisa ličnosti v.d. direktora tuženog u registru.

Odredbom člana 49. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da radnje koje punomoćnik preduzme u granicama punomoćja imaju pravna dejstva kao da ih je preduzela stranka.

U smislu citirane zakonske odredbe, a suprotno navodima revizije, radnja koju je punomoćnik tužilje preduzeo pred APR-om je upravo preduzeta u ime i za račun tužilje kao fizičkog lica i ima dejstvo kao da ju je preduzela tužilja lično, kao fizičko potpuno poslovno sposobno lice - stranka u upravnom postupku, jer punomoćje za preduzimanje te radnje sadrži samo svojeručan potpis tužilje kao vlastodavca, a ne i naznačenje da ga tužilja izdaje advokatu za preduzimanje radnje u ime i za račun tuženog, kao ovlašćeni predstavnik određen opštim aktom tuženog - pravnog lica, u smislu odredbe člana 47. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku.

Sledom navedenog, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tužilja u smislu člana 89. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima punomoćjem ovlastila advokata da u njeno lično ime, kao fizičkog lica, podnese zahtev APR-u, pa suprotno navodima revizije, nije bilo mesta primeni odredbi čl. 84-88. ZOO koje se odnose na zastupanje pravnog lica. To što je u zahtevu podnetom APR-u, pored imena i prezimena tužilje, kao podnosioca zahteva, punomoćnik tužilje naveo i tužiljino radno mesto kod tuženog, ne znači da je tužilja punomoćje advokatu izdala i zahtev APR-u podnela u ime i za račun tuženog bez date salasnosti i ovlašćenja direktora i zakonskog zastupnika tuženog, u kom slučaju bi prekoračila ovlašćenja iz ugovora o radu i svojom krivicom učinila povredu radne obaveze kao zakonom propisan otkazni razlog.

Ni ostalim navodima revizije se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Odluka drugostepenog suda zasnovana je na činjeničnom stanju utvrđenom tokom prvostepenog postupka iz koga je drugostepeni sud izveo drugačiji činjenično pravni zaključak i pravilnom primenom odredaba materijalnog prava doneo drugačiju odluku od prvostepenog suda, za koju su dati dovljni i jasni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković