Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 9651/23 od 22.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i rešenje prvostepenog suda od 08.02.2023. godine je potvrđeno. Stavom drugim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje od 28.10.2021. godine a koje je ispravljeno rešenjem prvostepenog suda od 08.02.2023. godine u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan predlog predlagača da se utvrdi da ovo rešenje zamenjuje aneks ugovor o otkupu dela stana – graže, da se utvrdi da otkupna cena dela stana – garaže revalorizovana na dan 27.08.2021. godine iznosi 447.498,37 dinara, što u varijanti jednokratne otplate iznosi 357.998.70 dinara i kojim je obavezan predlagač da ovaj iznos uplati protivniku predlagača u roku od 15 dana, a po isteku tog roka sa zakonskom zateznom kamtom do isplate, te kojim je obavezan protivnik predlagača da predlagaču nakon izvršene isplate otkupne cene dela stana izda ispravu o izvršenoj isplati, te da će rešenje služiti predlagaču kao osnov za uknjižbu prava svojine bez dalje saglasnosti protivnika predlagača u katastru nepokretnosti kada se za to steknu uslovi. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka, tako što je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova vanparničnog postupka, dok je obavzan predlagač da protivniku predlagača na ime troškova vanparničnog postupka isplati iznos od 67.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova drogostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ocenio da je revizija predlagača dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ( „Sl. glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br.85/12 ... 14/22) a u vezi člana 27. stav 1.istog zakona, pa je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 408. ZPP, i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom predlagač ističe da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, ali ne navodi koju to odredbu nije primenio ili je nepravilno primenio prilikom donošenja odluke o žalbi, što je bilo ili moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Stambene komisije Komande odbrane Grada Beograda br.1370/82 od 18.08.1983. godine, predlagaču je dat na korišćenje dvoiposoban stan kao dvosoban, u Beogradu, u ulici ... br. .., ulaz 1, na prizemlju, br. stana 1. Na osnovu ovog rešenja, Komanda odbrane Grada Beograda – Organi za stambene poslove Beograd i predlagač kao nosilac stanarskog prava, zaključili su ugovor o korišćenju stana br. .. dana 10.11.1983. godine kojim je nosiocu stanarskog prava predat na korišćenje stan u Beogradu u ... br. .., ulaz jedan, na prizemlju, stan broj 1, površine 57m2, a koji se sastoji od dve sobe, jedne kuhinje, jednog kupatila sa jednim WC, jednim predsobljem, dve lođe i jednim podrumom. Rešenjem Komande odbrane Grada Beograda br. .. od 25.05.1984. godine, izdvojena je garaža površine 14m2 iz sastava stana u ... br. .. u Beogradu, čija je dosadašnja ukupna površina iznosila 71m2, a na kome je nosilac stanarskog prava AA, te je ukupna površina stana umanjena za utvrđenu površinu garaže. Takođe je odlučeno da ovo rešenje služi kao osnov predlagaču da zaključi ugovor o zakupu garaže, što je predlagač i učinio ugovorom o korišćenju garaže koji je zaključio sa Komandom odbrane Grada Beograda, br.21-996 od 25.05.1984. godine, na osnovu koga je zakupodavac izdao, a zakupac primio na korišćenje garažu u zgradi u ... br. .., površine 14m2.

Na osnovu ugovora od 29.03.1992. godine, predlagač je stan otkupio. Predmet ugovora o otkupu bio je stan bez garaže. Zahtev za otkup garaže, predlagač je podneo protivniku dana 09.08.2018. godine, kom zahtevu protivnik nije udovoljio.

Veštačenjem preko veštaka građevinske struke utvrđeno je da je garaža površine 14m2 i da predstavlja jedinstvenu građevinsku celinu sa otkupljenim stanom i njegov sastavni deo.

Polazeći od činjenice da je garaža projektovana kao pripadajući prostor stana broj 1, sa zajedničkim instalacijama i unutrašnjom vezom, sa kojom istovremeno čini i građevinsku celinu, raniji nosilac stanarskog prava koji je stan otkupio, ima pravo na otkup i garaže zbog čega je primenom članova 16. i 20. Zakona o stanovanju, članova 52 – 54. Zakona o javnoj svojini, prvostepeni sud predlog predlačaga usvojio.

Međutim, po nalaženju drugostepenog suda s obzirom na činjenicu da je rešenjem od 25.05.1984. godine, iz sastava stana predlagača izdvojena garaža, sa čime se saglasio i sam predlagač zaključujući poseban ugovor o korišćenju garaže kao zakupac, nema pravo na otkup garaže po benificiranim uslovima saglasno odredbi člana 16. Zakona o stanovanju zbog čega je takav predlog predlagača odbijen.

Odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br. 50/92 ... 99/11), propisano je da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik stana u državnoj svojini (u daljem tekstu: nosilac prava raspolaganja), dužan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona (u daljem tekstu: nosilac stanarskog prava), na njegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Iz citirane odredbe jasno je da predmet prava otkupa, može biti samo stan na kojem nosilac stanarskog prava odnosno zakupac imaju pravu korišćenja a ne i garaža koja je izdvojena iz sastava stana rešenjem od 25.05.1984. godine i koja je posebnim ugovorom o korišćenju garaže od 25.05.1984. godine, data predlagaču na korišćenje. Predlagaču na osnovu ugovora o korišćenju stana od 10.11.1983. godine, nije predat na korišćenje stan u čijem je sastavu i garaža da bi se moglo govoriti o tome da predlagač pravo na korišćenje garaže ima na osnovu ugovora o korišćenju stana kao sastavnom delu istog. Predlagaču garaža nikada nije predata na korišćenje kao sastavni deo stana, već je nakon što mu je predat stan površine 57m2 u čiji sastav nije ušla garaža, a pošto je iz sastava stana čija je ukupna površina bila 71m2, izdvojena garaža površine 14m2, tužilac je zaključio ugovor o korišćenju garaže kao posebnog dela u pogledu koje se ne mogu primenjivati uslovi otkupa na osnovu člana 16. Zakona o stanovanju.

Drugačije odluke drugostepenog i revizijskog suda na koje se revizija poziva, ne ukazuju na drugačije postupanje sudova pri odlučivanju o osnovanosti predloga u ovoj vrsti spora jer ono zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. U ovom, pravo na otkup po članu 16. predlagač nema jer na korišćenje nije dobio garažu kao sastavni deo stana već kao poseban deo za koji je zaključio poseban ugovor o zakupu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković