Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Jasmine Vasović, Milene Rašić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Tomislava Petrovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K. 167/24 od 09.05.2025. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 129/25 od 10.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 20.01.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Tomislava Petrovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K. 167/24 od 09.05.2025. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 129/25 od 10.10.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani K. 167/24 od 09.05.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ za koja mu je sud prethodno utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 3 meseca, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci koja će se izvršavati u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora, uz upozorenje da ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim Zakonom kojim se uređuje izvršenje kazne, a ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 129/25 od 10.10.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K. 167/24 od 09.05.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Tomislav Petrović, sa predlogom da Vrhovni sud ukine presudu Višeg suda u Smederevu Kž1 129/25 od 10.10.2025. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označenu povredu zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima kojima da je okrivljeni postupao u neotklonjivoj stvarnoj zabludi. Međutim, obrazlažući izneto branilac navodi da je sud bio dužan da ceni sve okolnosti slučaja, posebno činjenicu da je ponašanje samih oštećenih koje su prišle i interesovale se za okrivljenog da li je povređen, moglo kod okrivljenog da stvori zabludu da iste nisu povređene, pogotovo što je okrivljeni znao da su oštećene medicinske radnice. Po stavu odbrane, a imajući u vidu iskaze oštećenih i odbranu okrivljenog, okrivljeni je postupao u stanju neotklonjive stvarne zablude, jer je bio ubeđen u postojanje činjenice, koja da je postojala, njegovo ponašanje ne bi predstavljalo krivično delo, jer je okrivljeni osnovano verovao da oštećene nisu zadobile povrede. U vezi sa iznetim, branilac iznosi genezu postupanja oštećenih i okrivljenog nakon kritičnog događaja.

Takođe, branilac navodi i da je odbrana u toku postupka istakla primedbe na nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke, jer veštak nije mogao pouzdano i precizno da utvrdi mesto nezgode kako u podužnom tako i u poprečnom smislu. U vezi sa iznetim, branilac iznosi sopstvenu ocenu dokaza - nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke, nalazeći da je isti protivrečan i kontradiktoran. Branilac navodi i da je nesporno da nije izolovan i ne postoji nijedan materijalni trag koji bi služio kao dokaz, na osnovu kojeg bi se tačno i nedvosmisleno moglo utvrditi mesto kontakta, kao i da je uviđaj saobraćajne nezgode površno odrađen bez fiksiranja tragova i dokaza. Odbrana ukazuje i na činjenicu da je sud odbio u toku postupka da izvede dokazni predlog saslušanja doktora Čolića, vlasnika ordinacije kojem se okrivljeni javio dana 31.01.2021. godine i u vezi sa iznetim detaljno obrazlaže razloge zbog čega je bilo neophodno da se navedeni dokaz izvede na glavnom pretresu.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac okrivljenog u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza vezanu za uzrok nastanka saobraćajne nezgode, kao i postojanje krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 16. ZKP koju detaljno i obrazlaže.

Međutim činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 16. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković