.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 23428/2024
05.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ibrahim Tankosić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV, i dr, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zlatan Kurtović, advokat iz ... i GG, DD i ĐĐ, sada na nepoznatoj adresi, čiji je privremeni zastupnik Zlatan Kurtović, advokat iz ... i EE iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1552/24 od 24.07.2024. godine, u sednici održanoj 05.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1552/24 od 24.07.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1552/24 od 24.07.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 1289/20 od 06.03.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno je da je tužilja nosilac prava svojine u obimu 1/1 na kat.parc. br. .., po kulturi zemljište pod zgradom – objektom u površini od 0,41 ara, zemljišta uz zgradu – objekat u površini od 1,44 ara, ukupne površine 1,85 ari, kao i da je tužilja nosilac prava svojine u obimu 1/1 na objektu – porodična stambena zgrada, upisana kao zgrada br.1, postojeće na kat.parc. br. .., upisano u LN br. .. KO Novi Pazar, pa su tuženi (osim EE) obavezani da tužilji navedeno pravo priznaju i trpe promenu upisa nosioca prava svojine u SKN Novi Pazar. Stavom drugim izreke, tuženi su obavezani da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka od 233.401,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1552/24 od 24.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11… 18/20 i 10/23 – drugi zakon). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava u pogledu primene odredbe člana 28. stavovi 4. i 5. u vezi sa članovima 30. i 72. stavovi 1. i 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, budući da se radi o parnici radi utvrđenja prava svojine, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koje je izraženo kroz odluke Vrhovnog suda, ocenivši i prigovor nedostatka aktivne i pasivne legitimacije. Pored toga, tuženi uz reviziju nisu dostavili presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti, a revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 26.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora navedena u tužbi je 100.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
