U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Jadranka Žunjić, advokat iz ..., protiv tuženog AD „EPS“ Beograd – Ogranak „Kolubara“ Lazarevac, koga zastupa punomoćnik Sabahudin Tahirović, advokat iz ..., radi preobražaja radnog odnosa odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 208/24 od 13.06.2024. godine, u sednici održanoj dana 16.07.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 208/24 od 13.06.2024. godine u utvrđujućem delu stava prvog, u stavu drugom i u stavu trećem izreke, tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tužilje, POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 140/22 od 06.11.2023. godine i ODBIJA zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

OBAVEZUJE SE tužilja da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 62.000,00 dinara, u roku od 8 dana po prijemu presude.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 140/22 od 06.11.2023. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA iz ..., kojim je tražila da se utvrdi da je tužiljin radni odnos na određeno vreme kod poslodavca Preduzeća za zaštitu imovine i održavanje objekata „Kolubara usluge“ doo Lazarevac, prerastao u radni odnos na neodređeno vreme kod poslodavca korisnika Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ Ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac počev od 01.03.2022. godine pa nadalje, te da se obaveže tuženi da to prizna ili će u protivnom ova presuda služiti kao pravni osnov za zasnivanje radnog odnosa, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka, kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 208/24 od 13.06.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke tako što je utvrđeno da je tužilji radni odnos na određeno vreme kod poslodavca Preduzeća za zaštitu imovine i održavanje objekata „Kolubara usluge“ doo Lazarevac, prerastao u radni odnos na neodređeno vreme kod poslodavca korisnika Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ Ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac, počev od dana 08.03.2022. godine, što je tuženi dužan da prizna ili će ova ova presuda služiti kao pravni osnov za zasnivanje radnog odnosa, dok je tužbeni zahtev tužilje sa zahtevom da se utvrdi da joj je radni odnos prerastao od dana 01.03.2022. godine odbijen, kao neosnovan. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje sadržano u preostalom delu stava prvog izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.750,00 dinara. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 49.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepeni tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući presudu u utvrđujućem delu stava prvog izreke, u stavu drugom i u stavu trećem izreke.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da je izjavljena revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničom stanju, tužilja je u radnom odnosu kod poslodavca Preduzeće za zaštitu imovine i održavanje objekata „Kolubara usluge“ doo Lazarevac po osnovu ugovora o radu od 23.05.2013. godine i obavljala je poslove stručni saradnik za ... u Sektoru za ..., a nakon toga u kontinuitetu zaključila je više ugovora o radu na određeno vreme, za obavljanje istih poslova. Poslednji ugovor o radu zaključen je 01.03.2022. godine, zaključno do 31.08.2022. godine, za obavljanje istih poslova. Ugovorom o pružanju usluga između tuženog, kao korisnika usluga i Preduzeća za zaštitu imovine i održavanja objekata „Kolubara usluge“ doo Lazarevac kao pružaoca usluga, regulisani su uslovi pružanja usluga „usluge ....“. Tuženi je periodično podnosio zahteve Preduzeću „Kolubara usluge“, tražeći određene konkretne usluge sa navedenim stepenom stručne spreme izvršilaca. Tužilja je kod tuženog faktički obavljala poslove na navedenom radnom mestu, a istovrsne poslove za tuženog je obavljala i BB, zaposlena kod tuženog.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev smatrajući da nisu ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa tužilje sa određenog vremena na neodređeno vreme počev od 01.03.2022. godine, jer se Preduzeće za zaštitu imovine i održavanje objekata „Kolubara usluge“ doo ne može smatrati Agencijom za privremeno zapošljavanje kojoj je delatnost privremeno ustupanje zaposlenih poslodavcu korisniku. Pretežna delatnost navedenog preduzeća je registrovana pod šifrom 8010 kao delatnost privatnog obezbeđenja, a navedeno preduzeće ne poseduje dozvolu nadležnog ministarstva da obavlja poslove kao Agencija za privremeno zapošljavanje, niti je u evidenciji tog ministarstva. Takođe, u spornom periodu je bio na snazi Zakon o budžetskom sistemu, pa tuženi nije mogao da zasnuje radni odnos na određeno vreme sa novim licima, niti postoje uslovi za preobražaj tužiljinog radnog odnosa u smislu člana 27e stav 34. navedenog Zakona.

Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu i utvrdio da je tužilji radni odnos kod poslodavca „Kolubara usluge“ doo Lazarevac prerastao u radni odnos na nedoređeno vreme kod tuženog, kao korisnika počev od 08.03.2022. godine i preinačio je rešenje o troškovima postupka, te je obavezao tuženog da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka. Drugostepeni sud smatra da su ispunjeni uslovi iz odredbi Zakona o agencijskom zapošljavanju, bliže navedenim u obrazloženju pobijane presude, za preobražaj radnog godnosa tužilje sa određenog na neodređeno vreme, jer je, kao delatnost društva navedeno, u Odluci u izmeni osnivačkog akta preduzeća „Kolubara usluge“, da pored pretežne delatnosti društva, delatnost privatnog obezbeđenja društvo obavlja i, između ostalog, delatnost Agencije za zapošljavanje i delatnost Agencije za privremeno zapošljavanje. Takođe, drugostepeni sud smatra da se u konkretnom slučaju ne mogu primeniti odredbe Zakona o budžetskom sistemu, s obzirom da je zabrana zapošljavanja uvedena u decembru 2013. godine, a tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme pre uvođenja ove izmene, 2010. godine.

Prema stanovištu Vrhovnog suda drugostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo preinačujući prvostepenu presudu.

Prema Zakonu o agencijskom zapošljavanju („Službeni glasnik RS“ br. 86/2019), koji je u primeni od 01.03.2020. godine, agencija za privremeno zapošljavanje je privredno društvo ili preduzetnik registrovan kod nadležnog organa na teritoriji Republike Srbije, koji zasniva radni odnos sa zaposlenim radi njegovog privremenog ustupanja poslodavcu korisniku na teritoriji Republike Srbije radi obavljanja poslova pod njegovim nadzorom i rukovođenjem; ustupljeni zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu u agenciji u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje rad, a koje se ustupa poslodavcu korisniku radi privremenog obavljanja poslova pod njegovim nadzorom i rukovođenjem u skladu sa ovim zakonom (član 2. stavovi 1. i 2). Ministarstvo nadležno za poslove rada na zahtev privrednog društva ili preduzetnika registrovanog u Registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom izdaje dozvolu za rad agencije, pod propisanim uslovima, a privredno društvo i preduzetnik ne može da obavlja ovu delatnost pre njenog upisa u skladu sa zakonom, niti može da ima upisanu delatnost bez prethodne dozvole (član 3). Poslodavac može zaposlenog na određeno vreme da ustupi na rad kod poslodavca korisnika u slučajevima i u trajanju utvrđenom za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad (član 16. stav1.); poslodavac ne može da ustupi zaposlenog na određeno vreme koji je prethodno bio u radnom odnosu na određeno vreme kod istog poslodavca korisnika neposredno ili drugog poslodavca u ukupnom trajanju dužem od 24 meseca ( član 16. stav 2.); ustupljeni zaposleni, koji je prethodno kod istog poslodavca korisnika radio neposredno ili preko istog ili drugog poslodavca suprotno odredbama stavova 1. i 2. ovog člana, ili koji ostane da radi kod poslodavca korisnika najmanje pet radnih dana nakon isteka vremena na koje je ustupljen, smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme ( član 16. stav 3.).

Pravilno je prvostepeni sud zaključio da se poslodavac tužilje „Kolubara usluge“ doo Lazarevac ne može smatrati Agencijom za zapošljavanje, koja se bavi registrovanom delatnošću zapošljavanja radi ustupanja korisniku pod uslovima iz člana 1-3 i člana 6. Zakona o agencijskom zapošljavanju. Pored toga, tužena kao korisnik javnih sredstava do 31.12.2020. godine nije imala mogućnost da zasniva radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodih, odnosno upražljenih radnih mesta po odredbama članova 2. stav 1. tačka 5. i 27e Zakona o budžetskom sisitemu („Službeni glasnik RS“ br. 8/13...72/19). Zbog navedenih ograničenja tužiljin radni odnos na određeno vreme kod „Kolubara usluge“ doo Lazarevac nije mogao da preraste u radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog. Poslodavac tužilje nije agecnija za privremeno zapošljavanje registrovana u smislu navedenih zakonskih odredbi, pa nema uslova za primenu člana 16. tog zakona, kako se u reviziji osnovano ukazuje.

Zbog svega navedenog, revizija tuženog je usvojena i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Tužena je uspela u revizijskom postupku, troškove tog postupka je tražila i opredelila u reviziji, pa je tužilja dužna da tuženom naknadi troškove tog postupka, i to za sastav revizija u iznosu od 49.500,00 dinara, na ime sudske takse na reviziju 5.000,00 dinara i odluku o reviziji 7.500,00 dinara, u smislu Advokatske i Taksene tarife.

Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka, jer u tom postupku nije uspela, a pored toga troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni, a u smislu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković