Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA- advokata Jelke Aksentijević, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Vrhovni javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

Kako su shodno citiranoj zakonskoj odredbi prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, to dakle branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, te je saglasno tome ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog.

U konkretnom slučaju podnosilac zahteva, advokat Jelka Aksentijević je rešenjem MUP RS, PU Kragujevac KU broj 29370/23 i KU broj 29418/23 od 08.06.2023.godine postavljena za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom AA.

Branilac po službenoj dužnosti, advokat Jelka Aksentijević je dana 17.09.2025. godine podnela zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, te je o istome odlučeno pobijanim pravnosnažnim rešenjima, nakon čega je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti, jer je po njenom mišljenju pravnosnažnim pobijanim rešenjima povređen zakon iz razloga što joj kao braniocu po službenoj dužnosti nisu priznati svi troškovi koje je imala i koje je zahtevom za naknadu troškova krivičnog postupka tražila, pri čemu branilac u zahtevu ne ukazuje ni jednom rečju na koji način je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog AA.

Dakle, imajući u vidu da je branilac okrivljenog po službenoj dužnosti zahtev za zaštitu zakonitosti podnela u svoje ime i zbog povrede zakona učinjene na svoju štetu, a na šta po zakonu nije ovlašćena u smislu napred citiranih zakonskih odredbi, to po nalaženju Vrhovnog suda, branilac okrivljenog po službenoj dužnosti u konkretnom slučaju nije ovlašćena za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa je s toga ovaj sud navedeni zahtev ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi članova 483. i 71. tačka 5) ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković