.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9886/2025
27.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jelena Mladenović, advokat iz ..., radi smetanja državine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 2928/24 od 16.04.2025. godine, u sednici održanoj 27.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 2928/24 od 16.04.2025. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 2928/24 od 16.04.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu P 5890/23 od 17.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da su tuženi izvršili akt smetanja državine, na taj način što su postavili kablove na kući tužene i time je onemogućili u postavljanju fasade kuće, kao i cevi koja izlivanjem stvara vlagu u kući tužilje i tim činom nastaje šteta za tužilju i sprečavanje mirnog uživanja državine, te da se obavežu tuženi da u roku od 7 dana uspostave pređašnje stanje tako što će ukloniti kablove postavljene na kući tužilje, kao i cevi koje izlivanjem stvaraju vlagu i kojim ometaju tužilju u mirnoj državini kuće. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 300.375,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž 2928/24 od 16.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u stavu drugom izreke, tako što je obavezana tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 263.250,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi su podneli odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova za njegov sastav.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Odredbom člana 420. stav 1. ZOO propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok se prema stavu 6. istog člana u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Pravnosnažnim rešenjem odlučeno je o tužbenom zahtevu za smetanje državine određene nepokretnosti u vlasništvu tužilje u skladu sa merodavnim materijalnim pravom iz Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Posebna revizija se može izjaviti jedino zbog pogrešne primene materijalnog prava, dok bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno utvrđeno činjenično stanje nisu zakonski razlog zbog kojih bi se moglo dozvoliti odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj. Kako tužilja navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a imajući u vidu da se radi o parnici radi smetanja državine u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke. Takođe, uz reviziju nisu dostavljene odluke koje bi ukazivale na potrebu ujednačavanja sudske prakse oko primene materijalnog prava u vezi instituta zaštite državine od smetanja.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 452. stav 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 452. stav 5. ZPP propisano je da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.
Kako je pobijanim drugostepenim rešenjem odlučeno u postupku u parnici zbog smetanja državine u kome je posebnom odredbom člana 452. stav 5. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilje nije dozvoljena.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Kako troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni tuženima za vođenje ove parnice, Vrhovni sud je primenom člana 154. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke ovog rešenja.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
