.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1992/2025
04.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Ljubica Silić, advokat iz ..., protiv tuženog A.D. „Elektroprivreda Srbije“, Ogranak „Panonske TE-TO“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Sabahudin Tahirović, advokat iz ..., radi isplate jubilarne nagrade, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1934/24 od 13.01.2025. godine, u sednici održanoj 04.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1934/24 od 13.01.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1934/24 od 13.01.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 104/18 od 11.03.2024. godine, obavezan je tuženi da na ime jubilarne nagrade prvotužiocu isplati 430.098,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2015. godine do isplate, drugotužiocu 476.124,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2016. godine do isplate i trećetužiocu iznos od 467.644,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2015. godine do isplate i da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 645.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1934/24 od 13.01.2025. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 104/18 od 11.03.2024. godine, tako što je odbijen zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 514.377,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, je odlučeno da se u preostalom delu žalba tuženog odbije i prvostepena presuda potvrdi, a stavom trećim odbijeni su zahtevi tužilaca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu primene člana 120. stav 1. Zakona o radu, kod utvrđenja da su tužioci ostvarili 40 godina radnog staža kod tuženog„Elektroprivreda Srbije“, Ogranak „Panonske TE- TO“ i njegovih pravnih prethodnika RO „Energane“ koja se izdvojila iz RO „Milan Stepanović Matroz“ 1981. godine, posle čega je dolazilo do statusnih promena, ali su tužioci nastavili da rade kod pravnih sledbenika RO „Energana“ i stekli pravo na isplatu jubilarne nagrade koju je tuženi dužan da isplati.
Pored toga, revident nije dokazao da u konkretnom slučaju postoji različita praksa o identičnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse, jer se odluke na kojima se poziva u reviziji ne odnose na isto činjenično stanje koje u ovoj vrsti spora sudovi ispituju u svakom konkretnom slučaju.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 18.07.2018. godine, a vrednost spora za svakog tužioca ponaosob, imajući u vidu da se radi o formalnim suparničarima ne prelazi protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Pošto troškovi odgovora na reviziju tužilaca nisu bili potrebni za vođenje ove parnice, to je sud na osnovu člana 154. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
