Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednači sudska praksa ili da novo tumačenje prava. Stavom drugim tog člana propisano je da ocenu dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije daje Vrhovni sud u veću sastavljenom od pet sudija. Navedena odredba se na osnovu člana 420. stav 6. ZPP shodno primenjuje u postupku po reviziji protiv rešenja kojim se pravosnažno okončava postupak, a na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ista se shodno primenjuje i u vanparničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija predlagača u ovoj pravnoj stvari je dozvoljena. Navodi revizije ukazuju na različito potupanje sudova u postupcima određivanja naknade za eksproprisano zemljište, u situaciji kada je planskim aktom koji je stupio na snagu pre donošenja rešenja o eksproprijaciji izvršena promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Zbog toga postoji potreba da se u ovom slučaju odlučuje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, pa je zato i odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijano rešenje, u skladu sa članom 408. ZPP u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija predlagača osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem SO Kuršumlija, Odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj broj 01-465-46/21 od 10.01.2022. godine (pravnosnažno dana 07.02.2022. godine) usvojen je predlog podnet od strane korisnika eksproprijacije i eksproprisana je nepokretnost predlagača kat. parcela broj .., voćnjak 3. klase, površine 17 a 98 m2 KO ... u suvlasništvu predlagača i sada pok. VV u delu od po 1/3. Eksproprijacija je izvršena radi izgradnje autoputa E 80, deonica Niš - Merdare. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka poljoprivredne struke predmetna parcela je identifikovana kao njiva, pravougaonog oblika, nalazi se u neposrednoj blizini lokalnog puta i naselja i pogodna je za poljoprivrednu proizvodnju, a tržišna vrednost je 360,00 dinara po m2, tako da je ukupna vrednost predmetne parcele 647.280,00 dinara. Predlagačima shodno suvlasničkom udelu pripada iznos od po 215.760,00 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 41. stav 2. i člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji odredili naknadu za eksproprisano poljoprivredno zemljište, u visini njegove tržišne vrednosti utvrđene veštačenjem. Sudovi su odbili zahtev predlagača da naknadu za eksproprisane parcele odrede u visini tržišne vrednosti građevinskog zemljišta, sa obrazloženjem da su vezani pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji i da je za određivanje naknade odlučna činjenica statusa zemljišta u vreme eksproprijacije, a ne namena za koju je eksproprisano, kao i da promene statusa zemljišta nakon eksproprijacije nisu od značaja.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom predlagača ukazuje da su nižestepeni sudovi u ovoj pravnoj stvari pogrešno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji propisano je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno i građevinsko zemljište određuje u novcu, prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano. Zato je određivanje vrste eksproprisanog zemljišta od pravnog značaja za ispunjenje zakonske obaveze iz navedene zakonske odredbe, jer se naknada u novcu određuje i za poljoprivredno i za građevinsko zemljište prema njegovoj tržišnoj ceni, ali i ustavne obaveze iz člana 58. stav 2. Ustava Republike Srbije jer pravo svojine može biti ograničeno samo u javnom interesu, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Dakle, materijalna pretpostavka za ostvarenje naknade, koja ne može biti niža od tržišne je tretiranje ekspropisanog zemljišta u skladu sa njegovim stvarnim statusom od strane nadležnih organa, zato što od toga zavisi i visina naknade.

Izloženo stanovište sudova je ispravno kada je promena namene zemljišta nastala nakon pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, ali nije prihvatljivo kada je do iste došlo pre donošenja tog rešenja. Pravosnažnim rešenjem od 10.01.2022. godine predmetna parcela je eksproprisana radi izgradnje autoputa E 80, deonica Niš-Merdare. Pre donošenja tog rešenja, doneta je Uredba o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E 80, deonica Niš-Merdare („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 102/17, 55/19 i 62/19) a, pravni osnov za donošenje navedenog plana bio je Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09 sa kasnijim izmenama i dopunama). Pravna dejstva obuhvata određenog zemljišta planskim dokumentom propisana su odredbama navedenog zakona. Tim zakonom, pored ostalog, propisano je: da je građevinsko zemljište ono zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom (član 82); Stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane tim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis nepokretnosti i prava nad njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava (član 83. stav 2.); da od dana stupanja na snagu planskog dokumenta, kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika građevinskog zemljišta, u skladu sa tim zakonom (član 88. stav 9.).

Sledstveno izloženom, stupanjem na snagu planskog akta pre donošenja rešenja o eksproprijaciji vrši se promena namene zemljišta i od tog dana vlasnik ostvaruje sva prava vlasnika zemljišta kome je promenjena namena u građevinsko, što znači da ima pravo na naknadu za eksproprisano zemljište prema tržišnoj ceni građevinskog zemljišta, bez obzira na to što organ nadležan za upis nepokretnosti i prava nad njima nije sproveo promenu u katastru nepokretnosti.

O svemu tome nižestepeni sudovi nisu vodili računa pogrešno zaključujući da u konkretnom slučaju rešenje o eksproprijaciji određuje karakter eksproprisanog zemljišta propuštajući da utvrde njegov status u vreme donošenja rešenja o eksproprijaciji i stvarnu tržišnu vrednost. Usled neprimenjivanja navedenih zakonskih odredbi činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno (visina novčane naknade), zbog čega su nižestepena rešenja morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer ista zavisi od konačnog ishoda postupka.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući izloženo u vidu, utvrditi visinu naknade za eksproprisano zemljište prema njegovom stvarnom statusu u vreme eksproprijacije.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP u vezi člana 30. stav 2. ZVP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković