Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Jasminke Obućina, Vesne Mastilović, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Radenković, advokat iz ..., protiv tuženog „Elektrodistribucija Srbije“ DOO Beograd, Ogranak „Elektrodistribucija“ Leskovac, čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., radi isplate naknade za stvarnu službenost, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3140/24 od 07.05.2025. godine, u sednici održanoj dana 31.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3140/24 od 07.05.2025. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3140/24 od 07.05.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu Sudske jedinice u Vlasotincu P 3868/22 od 14.12.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je precizirani tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade za uspostavljenu stvarnu službenost prolaska dalekovoda jačine 35 kV od TS 110/35/10 kV „Vlasotince“ - buduća TS 35/10 kV „Gornji Orah“ - TS 35/10 „Sastav Reka“ na kp. br. .. KO Vlasotince van varoš, upisanu u Ln. br. .., u ukupnoj površini od 163m2, na kojoj je ustanovljena službenost, shodno udelu tužioca od 1/1, isplati 376.486,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja (14.12.2023. godine), do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati 145.839,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3140/24 od 07.05.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se njegova revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi Zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane odredbe zakona, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužioca primenom člana 51. i člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, u vezi sa članom 58. Ustava Republike Srbije, nalazeći da je postavljanjem visokonaponskih kablova dalekovoda preko parcele tužioca konstituisana stvarna službenost u korist tuženog, kao vlasnika povlasnog dobra i da tužilac, kao vlasnik poslužnog dobra, ima pravo na naknadu od tuženog za korišćenje tog dobra u iznosu od 376.486,11 dinara sa pripadajućom kamatom. Prema stanovištu nižestepenih sudova, odredbama Zakona o energetici je propisan zaštitni pojas za nadzemni elektroenergetski vod, koji predstavlja ograničenje za vlasnike parcela preko kojih elektroenergetski vodovi prolaze, a budući da tim zakonom nije regulisan međusobni odnos vlasnika nepokretnosti i energetskog subjekta u smislu kontituisanja zakonske stvarne službenosti, na tu situaciju se primenjuju odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao opšteg propisa. Nižestepeni sudovi zaključuju da je izgradnjom elektromreže sa dozvolom nadležnog organa konstituisana zakonska stvarna službenost prelaska vodova preko zemljišta u svojini pravnog ili fizičkog lica u smislu člana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, za koju službenost vlasnik parcele ima pravo na naknadu. Navedena naknada utvrđena je iz nalaza i mišljenja veštaka poljoprivredne struke.

Razloge nižestepenih sudova, zasnovane na činjeničnim pojedinostima konkretnog slučaja, prihvata i revizijski sud. Nema potrebe da se pravno pitanje na koje se revizijom ukazuje raspravi kao pitanje od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Revizijom se ne ukazuje ni na jednu drugačiju odluku koja bi bila doneta u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji, pa samim tim nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Dve odluke na koje se poziva revident, ne odgovaraju činjeničnopravnoj situaciji kakva je u konkretnom predmetu. Nižestepeni sudovi su zaključili da je na parceli tužioca konstituisana stvarna službenost u korist tuženog, u delu prostiranja provodnika dalekovoda i zaštitnog pojasa postavljenih nadzemnih elektroenergetskih vodova i da naknada, na koju vlasnik poslužnog dobra ima pravo, ima pravnu prirodu naknade za stvarnu službenost, koje pitanje je učinjeno nespornim i prilikom zauzimanja pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 23.01.2017. godine. Navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u vezi sa izmenama predmetnog Zakona o energetici, bez uticaja su budući da su izmene nastupile nakon podnošenja tužbe u konkretnoj pravnoj stvari, te da se radi o zakonom već uspostavljenoj službenosti. Revizijski navodi kojima se osporava ograničenje vlasnika predmetne parcele da istu nesmetano koristi, tiču se osporavanja utvrđenog činjeničnog stanja, a što ne može biti razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke, primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da nije dozvoljena.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 03.08.2022. godine, a preinačena 08.08.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 376.486,11 dinara, a što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost od 3.211,72 evra.

Odredba člana 403. stav 3. ZPP propisuje da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa, revizija nije dozvoljena.

Stoga je primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković