.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7416/2023
27.02.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Joksimović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Kragujevca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Kragujevac, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1830/22 od 12.10.2022. godine, u sednici održanoj 27.02.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1830/22 od 12.10.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 2829/19 od 19.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac po osnovu održaja vlasnik kat. parcele .. u površini od 7 ari 29 m2, od čega 84 m2 zemljište pod zgradom – objektom, 1 ar 27 m2 zemljište pod zgradom – objektom, 5 ari 00 m2 zemljište uz zgradu – objekat i 18 m2 pašnjak druge klase, sve KO Kragujevac 1, upisano u List nepokretnosti .., što bi tuženi bio dužan da prizna i dozvoli tužiocu da se na osnovu ove presude može uknjižiti u katastar nepokretnosti i druge javne knjige, bez naknadne saglasnosti. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 28.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1830/22 od 12.10.2022. godine, ukinuta je prvostepena presuda i presuđeno tako što je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac po osnovu održaja vlasnik kat. parcele .. u površini od 7 ari 29 m2, od čega 84 m2 zemljište pod zgradom – objektom, 1 ar 27 m2 zemljište pod zgradom – objektom, 5 ari 00 m2 zemljište uz zgradu – objekat i 18 m2 pašnjak druge klase, sve KO Kragujevac 1, upisano u List nepokretnosti .., što je tuženi dužan da prizna i dozvoli tužiocu da se na osnovu ove presude može uknjižiti u katastar nepokretnosti i druge javne knjige, bez naknadne saglasnosti tuženog, i obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 108.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je dao odgovor na reviziju, uz zahtev za naknadu troškova.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.
U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. ZPP na koju je revizijom samo paušalno ukazano, bez navođenja u čemu se konkretno bitne povrede postupka sastoje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u Listu nepokretnosti .. KO Kragujevac 1, upisana je sporna kat. parcela .. (koja je nastala od kat. parcela: .., .. i dela ..), ukupne površine 729 m2, po načinu korišćenja kao zemljište pod objektom (84 m2), zemljište pod objektom (127 m2), zemljište uz zgradu (500 m2) i pašnjak druge klase (18 m2), kao svojina Republike Srbije - oblik svojine javna, korisnik ovde tuženi Grad Kragujevac. Objekti na ovoj parceli (porodična stambena zgrada i pomoćna zgrada) upisani su kao objekti izgrađeni bez odobrenja za gradnju na ime sada pok. tužioca BB (koji je preminuo tokom ovog postupka) kao držaoca privatne svojine (na osnovu prethodno donete pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 762/20 od 21.05.2020. godine, koja je u međuvremenu ukinuta rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 4179/20 od 15.12.2021. godine). Rešenjem javnog beležnika UPP – ../2021 od 11.05.2021. godine, raspravljena je zaostavština pok. tužioca BB tako što su za naslednike, po zaključenom sporazumu o deobi, oglašeni supruga VV na novčanim sredstvima i motornom vozilu i sin AA (sada označen kao tužilac) na kat. parceli .. i porodičnoj stambenoj zgradi – objektu br 1, postojećem na navedenoj parceli sa pravom svojine 1/1 i na pomoćnom objektu postojećem na ovoj parceli – držalac 1/1. Iz stranačkog iskaza tužioca AA, kojem je drugostepeni sud poklonio veru, utvrđeno je da je još njegov deda sada pok. GG sredinom prošlog veka (oko 1950. godine) kupio plac od DD na osnovu usmenog ugovora o kupoprodaji, isplatio kupoprodajnu cenu, ušao u posed, a potom na tom placu u površini označenoj u tužbenom zahtevu sagradio predmetnu kuću koja nosi oznaku br. 1 i pomoćni objekat koji nosi oznaku br 2, čiju izgradnju je završio 50- tih godina i nikada ga niko nije uznemiravao u korišćenju navedene parcele, uključujući i njegove pravne sledbenike.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je nakon održane rasprave pred tim sudom na kojoj su, između ostalog, pročitani zapisnici sa iskazima svedoka saslušanih pred prvostepenim sudom, uz izvođenje dokaza saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke, ukinuo prvostepenu presudu nalazeći da se zasniva na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 398. stav 2 i člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP i odlučio o tužbenom zahtevu tako što ga je usvojio, s pozivom na održaj koji pravni institut je regulisan članovima 28. stav 4. i 72. stav 3. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Ovo stoga što je pravni prethodnik tužioca bio savestan držalac predmetne nepokretnosti za sve vreme roka potrebnog za održaj od 04.07.1996. godine do podnošenja tužbe 28.08.2018. godine, duže od 20 godina, a tuženi u smislu pravila o teretu dokazivanja (član 228. i 231. ZPP) nije dokazao suprotno, koja savesnost se ovde pretpostavlja. Na predmetnoj parceli pravni prethodnik tužioca izgradio je porodičnu stambenu zgradu i pomoćnu zgradu bez građevinske dozvole još 1950. godine, koje predstavljaju privatnu svojinu tužioca (po osnovu nasleđa), a na kojima je njegov pravni prethodnik bio upisan kao držalac, a potom kao vlasnik (na osnovu pravnosnažne presude drugostepenog suda koju je ukinuo revizijski sud).
Po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.
Odredbom člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Odredbom člana 28. stav 2. istog Zakona, propisano je da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina, a stavom 4. da savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina. Naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja nasleđa i u slučaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za održaj počinje teći od trenutka otvaranja nasleđa (stav 5). U vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar, kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci (član 30. stav 2. tog zakona). Prema članu 72. istog Zakona, državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja (stav 1);.državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova (stav 2.); savesnost državine se pretpostavlja (stav 3.).
I prema stavu Vrhovnog suda, izvedenim dokazima tužilac je dokazao (član 231. ZPP) činjenicu da su njegovi pravni prethodnici u savesnoj i neprekidnoj državini predmetne parcele duže od 20 godine, odnosno od 04.07.1996. godine do podnošenja tužbe 28.08.2018. godine, pa su ispunjeni uslovi iz odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa za sticanje prava svojine vanrednim održajem. Suprotno navodima revizije, društvena svojina na nepokretnosti od 04.07.1996. godine više nije zaštićena od primene propisa o održaju, s obzirom na to da su prestale da važe odredbe ranijeg člana 29. Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa kojima je bilo propisano da se svojina na nepokretnosti koja je društveno vlasništvo ne može steći održajem.
Osim toga, prema stavu revizijskog suda ukoliko bi se savesnost državine cenila samo na osnovu činjenice da se u javnim knjigama o nepokretnostima predmetna parcela vodi na treća lica kao vlasnika nepokretnosti (Republika Srbija), odnosno posedniika (tuženi Grad Kragujevac), institut sticanja prava svojine vanrednim održajem ne bi bio moguć, jer se po prirodi stvari postupak za utvrđenje prava svojine po osnovu održaja vodi kako bi se držaocu stvari omogućio upis prava svojine na nepokretnosti, koju faktički drži u svom posedu, kako je to pravilno i zaključio drugostepeni sud. To proizlazi iz pravila o vanrednom održaju iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Savestan je onaj držalac nepokretnosti koji opravdano veruje da je njen vlasnik, jer smatra da postoji zakoniti osnov za sticanje svojine na nepokretnosti, te da držalac nije znao niti je prema okolnostima slučaja mogao znati da nepokretnost koju drži nije njegova. Kako u smislu člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, savesna državina postoji onda kad držalac ne zna ili ne može znati, da stvar koju drži nije njegova, a što je ovde slučaj, ispunjeni su uslovi za sticanje prava svojine vanrednim održajem na predmetnoj nepokretnosti. U prilog ovome govori i činjenica da u vremenu potrebnom za sticanje svojine održajem (od 04.07.1996. godine do podnošenja tužbe) tuženom ni na koji način nije sporeno ovakvo korišćenje predmetne parcele od strane pravnog prethodnika tužioca, što ukazuje da je bio u mirnoj državini predmetne parcele.
Osim toga, suprotno navodima revizije, tek je stupanjem na snagu Zakona o prometu zemljišta i zgrada („Službeni list FNRJ“, br. 26/54) dana 01.07.1954. godine, propisana pisana forma ugovora kao uslov za sticanje svojine (član 9. stav 1.). Stoga činjenica da je pravni prethodnik tužioca kupio predmetnu parcelu od neparničara DD na osnovu usmenog ugovora o kupoprodaji (iz 1950. godine), isplatio kupoprodajnu cenu, ušao u posed i izgradio sporne objekte, držeći od tada neprekidno predmetnu parcelu, nije od uticaja na savesnost njegove državine, bez obzira na kasnije upise prava na ovoj parceli u korist Republike Srbije i Grada Kragujevaca. Pri tome, ni revizija ne spori da je zemljište u vreme kupovine i izgradnje objekata od strane pravnog prethodnika tužioca bilo u režimu privatne svojine.
Neosnovani su navodi revizije da se stupanjem na snagu Zakona o javnoj svojini 08.10.2011. godine (“Službeni glasnik RS”, br 72/11 ... 113/17) na stvarima u javnoj svojini (prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, mreže u javnoj svojini, vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini, zaštićena prirodna dobra u javnoj svojini i kulturna dobra u javnoj svojini iz člana 16. stav 1. ovog zakona) ne može steći pravo svojine održajem. Naime, ograničenje iz člana 17. ovog Zakona kojim je propisano da se pravo svojine održajem ne može steći na stvarima iz člana 16. tog zakona, ne odnosi se na predmetnu parcelu koja prema Listu nepokretnosti .. KO Kragujevac 1 ima status gradskog građevinskog zemljišta (vrsta zemljišta). Neosnovani su i navodi revizije da se ovde radi o nepotpunoj aktivnoj legitimaciji tužioca, te da je tužbom morala da bude obuhvaćena i supruga prethodnog tužioca, jer je deobom naslednika prethodnog tužioca (koji je preminuo) sporna nepokretnost pripala tužiocu.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen, jer nije bio nužan za vođenje revizijskog postupka.
Na osnovu člana 165. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
