Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA, BB i VV, advokat Hadži Dejan Stanković, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine drugostepeno pobijano rešenje, a prvostepeno rešenje preinači tako što će okrivljenima priznati troškove krivičnog postupka u odnosu na visinu zaprećene kazne, za svaki započeti sat, razgledanje spisa predmeta i nagradu na ime sastava zahteva i žalbe, kao i na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti ili da predmet vrati na ponovnu odluku oragnu postupka.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 4. ZKP, navodima da su javni tužilac i sud, donošenjem pobijanih rešenja o troškovima krivičnog postupka, povredili zakon, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 261. stav 1. ZKP i odredbe Tarifnog broja 5. stav 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS broj 43/23“).

Iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Vladičinom Hanu KT 104/22 od 24.03.2025. godine, na osnovu člana 284. stav 1. tačka 3) ZKP, odbačena krivična prijava PS Vladičin Han Ku 188/22 od 23.03.2022. godine, koja je podneta protiv okrivljenih AA, BB i VV, zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. u vezi člana 33. KZ, zbog nepostojanja osnova sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Nakon toga, okrivljeni su preko branioca – advokata Hadži Dejana Stankovića, dana 21.08.2025. godine podneli zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 2.082.000,00 dinara, u kojem su opredelili troškove koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca nastale pred OJT u Vladičinom Hanu, a sve u skladu sa važećom Advokatskom tarifom.

Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova postupka, javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Vladičinom Hanu je pobijanim prvostepenim rešenjem isti delimično usvojio i naložio računovodstvu tog tužilaštva da novčani iznos od 1.260.000,00 dinara isplati na teret budžetskih sredstava tužilaštva, dok je preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 2.082.000,00 dinara navedeni zahtev odbijen kao neosnovan. U obrazloženju prvostepenog rešenja navedeno je, između ostalog, da braniocu okrivljenih nije priznat zahtev na ime sastava žalbe na rešenje o izdvajanju dokaza, jer su navedeni troškovi nastali pred sudom i o tome odlučuje taj organ.

Osnovni sud u Surdulici kao drugostepeni organ je, odlučujući o žalbi branioca okrivljenih izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, istu odbio kao neosnovanu. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da su prvostepenim rešenjem pravilno odlučili kada nisu priznali troškove postupka u pogledu nagrade i nužnih izdataka branioca preduzetih pred OJT u Vladičinom Hanu.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 14) ZKP propisano je da pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakoniku imaju sledeće značenje: „postupak“ je predistražni postupak i krivični postupak.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. Tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Pravno dejstvo koje rešenje o odbačaju krivične prijave ima u odnosu na troškove koji su nastali u postupku povodom krivične prijave može se poistovetiti sa pravnim dejstvom koje obustava krivičnog postupka proizvodi u odnosu na troškove krivičnog postupka.

Tarifnim brojem 5. stav 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata propisano je da advokatu pripada naknada iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje žalbe protiv posebnog rešenja o izdvajanju dokaza.

Imajući u vidu napred navedeno, te citirane odredbe ZKP, Vrhovni sud nalazi da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima na štetu okrivljenih učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređena odredba člana 261. stav 1. ZKP u vezi Tarifnog broja 5. stav 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Kako je prema odredbi člana 261. stav 1. ZKP propisano da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a odredbom člana 2. stav 1. tačka 14) ZKP da „postupak“ obuhvata predistražni i krivični postupak, te kako troškove postupka isplaćuje organ postupka, a u konkretnom slučaju iz spisa predmeta proizilazi da su predmetni troškovi nastali u fazi sprovođenja dokaznih radnji, te da je postupak okončan odbacivanjem krivične prijave od strane Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom Hanu (koja se izjednačava sa obustavom postupka pred sudom (član 265. stav 1. ZKP)), dakle kako su troškovi nastali u fazi postupka gde je po odredbama važećeg ZKP jedini organ postupka javni tužilac, to je stoga upravo javni tužilac kao organ postupka u obavezi da isplati sve nastale troškove, osim onih troškova koji su nastali pred policijom kao organom postupka (član 261. stav 6. ZKP), a kojih u konkretnom slučaju i nije bilo.

Sledstveno navedenom, pogrešan je zaključak iznet u pobijanim rešenjima da troškovi vezani za procesnu radnju - sastavljanje žalbe protiv posebnog rešenja o izdvajanju dokaza, koju je branilac okrivljenih podneo, su troškovi nastali pred sudom i da o istim odlučuje taj organ.

Kako je pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, to je Vrhovni sud usvojio kao osnovan zahtev i ukinuo pobijana rešenja Osnovnog javnog tužilaštva u Vladičinom Hanu Kt 104/22 od 17.09.2025. godine i Osnovnog suda u Surdulici Kv 58/25 od 15.10.2025. godine i predmet vratio Osnovnog javnog tužilaštva u Vladičinom Hanu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će tužilaštvo u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će bitu u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku za koje će dati jasne i argumentovane razloge, dok su zaključci javnog tužioca i suda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela pravilni.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                             Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković