Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20,10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). U stavu 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, a nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse, kako to smatra revident. Revident ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u odmeravanju visine troškova na koje stranci pripada pravo na naknadu. Međutim, prema razlozima pobijane odluke, proizlazi da je o naknadi troškova parničnog postupka sud odlučio prema uspehu stranaka u parnici i prema potrebi troškova za vođenje postupka, prema pravilima sadržanim u odredbama Zakona o parničnom postupku, za čiju primenu nije potrebno novo tumačenje prava, niti je moguće usaglašavanje sudske prakse s obzirom da je ocena o uspehu stranke u parnici i o potrebi za određenim troškovima zavisna od konkretnih okolnosti.

Saglasno izloženom, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 420. u vezi sa odredbom člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. U konkretnom slučaju ne radi se o drugostepenom rešenju kojim se pravnosnažno okončava postupak, niti o rešenju protiv kojeg je uvek dozvoljena revizija, shodno odredbama člana 420. st. 3, 4. i 5. ZPP, već se radi o rešenju o zahtevu za naknadu troškova parničnog postupka kao sporednom potraživanju.

Prema odredbi člana 28. stav 1. ZPP, kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u Zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. istog člana, kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna potraživanja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev. U konkretnom slučaju revizijom se pobija odluka o troškovima postupka kao sporednom traženju, koja se prema odredbi člana 28. ZPP ne uzima u obzir prilikom ocene prava na izjavljivanje revizije. Iz tih razloga revizija nije dozvoljena.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, Vrhovni sud je na osnovu člana 153. i člana 154. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković