.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3308/2024
05.12.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića, Zorana Hadžića i Marije Terzić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Cakić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom i trećem izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4087/23 od 12.12.2023. godine, u sednici održanoj 05.12.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom i trećem izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4087/23 od 12.12.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom i trećem izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4087/23 od 12.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 57/23 od 16.10.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da za period od 01.06.2006. godine do 31.05.2007. godine, u kome je tužilja ostvarila neto zaradu, uplati u korist tužilje razliku između prethodno uplaćenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji odgovaraju navedenoj neto ostvarenoj zaradi, kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, rešeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4087/23 od 12.12.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, a žalbe parničnih stranaka odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu drugom izreke tako što je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 31.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka za sastav žalbe u iznosu od 18.000,00 dinara, dok je stavom četvrtim izreke, odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka na ime sastava odgovora na žalbu.
Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom i trećem izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404 stav 1 Zakona o parničnom postupku- ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 ...10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Pobijanim rešenjem, sadržanim u stavu drugom i trećem izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, odlučeno je troškovima prvostepenog parničnog postupka i postupka po žalbi tako što je tužena obavezana da tužilji iste naknadi u iznosu od 31.500,00 dinara odnosno 18.000,00 dinara. O ovom pravu tužilje prvostepeni sud je odlučio primenom odgovarajućih odredaba procesnog prava koje se shodno primenjuju prilikom donošenja odluke o troškovima postupka, s obzirom na uspeh tužilje u sporu, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg inetresa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudkse prakse i novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 404. st. 1 ZPP na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana, da, kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepenog rešenja o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužilje, koje ne čini glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
