Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1933/2024 od 01.08.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca, usvojena žalba tužene i preinačena prvostepena presuda u delu u kojim je usvojen tužbeni zahtev i delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode u iznosu od 396.000,00 dinara, kao i materijalnu štetu usled izgubljene zarade u iznosu od 74.360,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 33.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u delu kojim je preinačena prvostepena presuda, primenom odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) – ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca u ovom delu nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje mogu biti razlog za izjavljivanje revizije prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Kppd 46/18 od 27.03.2018. godine, protiv osumnjičenog AA, ovde tužioca, određen je pritvor zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika. U obrazloženju rešenja je navedeno da stoje razlozi za određivanje pritvora iz člana 211. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da je za tužiocem raspisana poternica PU Zrenjanin od 20.2.2018. godine, da isti živi neprijavljeno na raznim adresama, da nema važeća dokumenta, a što su osobite okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni boravkom na slobodi mogao pobeći ili se kriti i na taj način postati nedostupan državnim organima i ometati vođenje krivičnog postupka, te da nije pružio nijedan uverljiv dokaz gde će zaista boraviti i gde bi organi postupka mogli da ga nađu. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo je 18.04.2018. godine Osnovnom sudu u Novom Sadu optužni predlog protiv tužioca zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo nasilje u porodici. Rešenjima Osnovnog suda u Novom Sadu od 19.4.2018. godine, 18.5.2018. godine i 14.6.2018. godine, tužiocu je produžavan pritvor za po 30 dana, na osnovu člana 498. stav. 4. i člana 211. stav 1. tačka 1. i 3. Zakonika o krivičnom postupku. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K. 544/18 od 21.06.2018. godine, tužilac je oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo nasilje u porodici i rešenjem istog suda K. 544/18 od 21.06.2018. godine tužiocu je ukinut pritvor i određeno da se isti odmah ima pustiti na slobodu. U ponovnom postupku, Osnovni sud u Novom Sadu doneo je presudu od 12.4.2021. godine, kojom je tužilac oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela nasilje u porodici, a navedena presuda preinačena je presudom Višeg suda u Novom Sadu od 10.8.2021. godine, tako što je oslobođen od optužbe.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi članova 584. i 589. Zakonika o krivičnom postupku i članova 154., 155., 172., 190 i 200. Zakona o obligacionim odnosima, delimično usvojio tužbeni zahtev, jer je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo usled neosnovanog lišenja slobode, budući da je tužilac oslobođen od optuže da je izvšio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, pri čemu nije skrivio pritvaranje, u smislu da je izbegao pristup sudu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu i odbio tužbeni zahtev, a potvrdio u delu kojim je tužbeni zahtev tužioca odbijen, nalazeći da je tužilac svojim postupcima skrivio određivanje pritvora, kod utvrđenog da je u vreme pritvaranja za tužiocem bila raspisana poternica PU Zrenjanin, da je živeo neprijavljeno na raznim adresama i nije imao važeća dokumenta, kao i da mu je pritvor određen na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, odnosno iz razloga jer je postojala opasnost od bekstva. Imajući u vidu da je tužilac svojim radnjama i postupcima skrivio određivanje pritvora, koji je iz istih razloga produžavan, to tužiocu, u smislu odredbe člana 584. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, ne pripada pravo na naknadu štete bez obzira što se nalazio u pritvoru, a krivični postupak protiv njega pravnosnažno okončan oslobađajućom presudom.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, zbog čega se revizijom neosnovano ukazuje na suprotno.

Prema odredbi člana 584. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, neosnovano lišenim slobode smatra se lice koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom. Odredbom stava 2. istog člana, propisano je da naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode.

Dakle, mogućnost pritvorenog lica koje je shodno citiranom članu 584. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku neosnovano lišeno slobode da u sudskom postupku ostvari pravo na naknadu štete uslovljena je odredbom člana 584. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, koja isključuje pravo na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. Postojanje nedozvoljenih postupaka kojim je okrivljeni prouzrokovao lišenje slobode je faktičko pitanje koje se ceni u svakom konkretnom slučaju, utvrđivanjem radnji i postupaka zbog kojih mu je pritvor određen.

U konkretnom slučaju, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužiocu pritvor određen, između ostalog, zbog postojanja okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva. Naime, za tužiocem je bila raspisana poternica PU Zrenjanin od 20.2.2018. godine, tužilac je boravio na različitim adresama na kojim nije bio prijavljen, a u vreme lišenja slobode nije posedovao važeći lični dokument. Takve okolnosti ukazuju na njegovu nedostupnost državnim organima i opravdavaju zaključak da je u vreme pritvaranja postojala opasnost da će tužilac ometati vođenje krivičnog postupka. U takvoj situaciji, i po oceni Vrhovnog suda, lišenje slobode je posledica ponašanja samog tužioca, koji je svojim nedopuštenim postupcima stvorio okolnosti zbog kojih je pritvor određen, pa mu u smislu odredbe člana 584. stav 2. Zakonik o krivičnom postupku, ne pripada pravo na naknadu štete, iako je krivični postupak protiv njega pravnosnažno okončan oslobađajućom presudom.

S obzirom na navedeno, revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da tužiocu pripada naknada štete samim tim što je krivični postupka protiv tužioca okončan donošenjem pravnosnažne oslobađajuće presude.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenosti revizije izjavljene protiv dela pobijane presude kojom je potvrđena prvostepena presuda po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija u tom delu nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovom slučaju, vrednost predmeta spora pobijanog dela drugostepene presude u delu kojim je odbijena tužiočeva žalba i potvrđena prvostepena presuda iznosi 572.000,00 dinara i niža je od dinarske protivvrednosti 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, merodavne za dozvoljenost revizije u smislu navedene zakonske odredbe.

Iz tog razloga, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za odlučivanje, pa troškovi za sastav odgovora na reviziju tuženoj nisu priznati, u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković