.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2991/2025
22.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Lazarević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, koju zastupa zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4858/24 od 19.03.2025. godine, u sednici održanoj 22.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4858/24 od 19.03.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4858/24 od 19.03.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3431/22 od 10.05.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da mu na ime neiskorišćenog odmora u toku rada za period od 17.11.2019. godine do 30.09.2022. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže kao u tom stavu. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 133.679,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje presude do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove parničnog postupka od 133.679,00 dinara počev od 10.05.2024. godine kao dana presuđenja pa do izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4858/24 od 19.03.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3431/22 od 10.05.2024. godine u stavu prvom i drugom izreke i odbijeni zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova postupka po žalbi, kao neosnovani.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, na osnovu člana 404. ZPP, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade tužiocu na ime neiskorišćenog odmora u toku rada, koji obavlja poslove na radnom mestu stariji komandir u Okružnom zatvoru u ..., koji poslovi ne dozvoljavaju prekid rada bez odgovarajuće zamene, koju tužena nije obezbedila, primenom odredbe čl.65 Zakona o radu, čl.14 Zakona o državnim službenicima i odredbe čl.11 Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br.25/13...55/20), a u vezi sa odredbom čl.154 stav 1 i 172. Zakona o obligacionim odnosima. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim i pravnim stanjem, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud nalazi da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije ocenjuje se na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako je tužilac tužbu podneo 17.11.2022. godine, a vrednost predmeta spora od 202.942,28 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troška sudske takse za sastav odgovora na reviziju s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP zbog čega u smislu odredbe člana 165. odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
