U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Nina Sudžum, advokat iz ..., protiv tuženih „Hartford Investments“ doo sa sedištem u Beogradu, koga zastupa punomoćnik Srđan Tolpa, advokat iz ... i tuženog BB iz ..., radi utvrđenja prava svojine i predaje u državinu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5626/24 od 23.10.2024. godine, u sednici održanoj 12.12.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5626/24 od 23.10.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 3041/21 od 15.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA iz ... kojim je tražila da se utvrdi da je vlasnik ½ kat. parc. .../... površine 1256 m2 u ulici ... KO ..., ½ porodične stambene zgrade broj ... u ulici ... br. ... na kat. parc. .../... KO ... u površini od 693 m2 koja se sastoji od podzemlja, prizemlja, prvog sprata i potkrovlja sa posebnim delovima zgrade i to stan broj ..., šestosoban u prizemlju u površini od 205m2, stan broj ..., šestosoban, prvi sprat, površine 199m2, stan broj ... šestosoban u potkrovlju površine 178m2, garaže broj .. površine 60m2; ½ pomoćnog dvorišnog objekta u prizemlju površine 44,20m2 podignutog bez odobrenja za izgradnju, što bi tuženi „Hartford Investments“ doo Beograd i BB iz ... bili dužni da priznaju i dozvole da tužilja to svoje pravo upiše u katastar nepokretnosti, kao neosnovan. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi „Hartford Investments“ doo Beograd-Palilula da tužilji preda u državinu nepokretnosti bliže navedene u izreci presude, kao neosnovan. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5626/24 od 23.10.2024. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 3041/21 od 15.04.2024. godine i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primena materijalnog prava.

Prvotuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, suprug tužilje – drugotuženi BB je 21.07.2006. godine sa „... bankom“ ad Beograd, čiji je pravni sledbenik „..banka Srbija“ ad Beograd, zaključio ugovor o kreditu kojim mu je odobren kredit u iznosu od 554.972,00 CHF u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u tečaj i sa rokom vraćanja od 11 godina. Kao sredstvo obezbeđenja ovog kredita drugotuženi je banci dao založnu izjavu koja je overena pred Petim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov. .../... od 25.07.2006. godine, a čiji predmet je kuća broj ... u ulici ... (sada ... ...) postojeća na kp.br. ... . Drugotuženi nije blagovremeno ispunjavao svoje obaveze iz ugovora o kreditu, pa je banka, kao izvršni poverilac, protiv njega, kao izvršnog dužnika, pokrenula postupak izvršenja prodajom založene nepokretnosti. Prvi osnovni sud u Beogradu je dana 01.04.2015. godine doneo rešenje I.br. 3459/15 kojim je usvojio predlog banke, pa je predmet radi prinudnog izvršenja dostavljen javnom izvršitelju Marku Vukićeviću, koji je zaključkom II 578/2015 od 23.06.2015. godine odredio sprovođenje izvršenja radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika, i to prodajom nepokretnosti koja je bila predmet zaloge. Dana 29.01.2016. godine zakazana je i održana prodaja založene nepokretnosti, a jedini učesnik u javnoj prodaji bio je prvotuženi „Hatford Investments“ doo iz Beograda. Nepokretnost je procenjena na 1.200.000 evra a prodata je prvotuženom za 60% od njene vrednosti odnosno za 726.000 evra, odnosno 14.999.648.000,00 dinara u dinarskoj protivvrednosti. Prvotuženi je isplatio navedeni iznos, pa je zaključkom javnog izvršitelja naloženo izvršnom dužniku da navedene nepokretnosti preda kupcu. Nakon toga, javni izvršitelj je zaključkom od 25.03.2016. godine zaključio sprovođenje izvršenja u navedenom predmetu, s obzirom da je izvršni poverilac u celosti namiren.

Na javnoj prodaji je prisustvovao i punomoćnik tužilje, kao treće lice, tražeći odlaganje izvršenja, s obzirom da je tužilja pred Višim sudom u Beogradu inicirala postupak u predmetu P.br.87/16, radi utvrđenja ništavosti navedene založne izjave, pri čemu je javnom izvršitelju priloženo i rešenje o određivanju privremene mere od 21.01.2016. godine kojom je zabranjeno izvršnom poveriocu otuđenje predmetne nepokretnosti. Javni izvršitelj je upozorio kupca na postojanje rizika od postojanja navedenog postupka, međutim zakonski zastupnik prvotuženog je izjavio da pristaje na pravne rizike, te je javni izvršitelj odbio zahtev zainteresovanog trećeg lica da se ova javna prodaja ne održi.

Na rešenje o izvršenju I 3450/15 stavljena je klauzula pravnosnažnosti 06.07.2015. godine, ali je po predlogu izvršnog dužnika, ovde drugotuženog BB, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu od 26.02.2016. godine klauzula pravnosnažnosti navedenog rešenja ukinuta, jer uručeno rešenje izvršnom dužniku nije bilo potpisano od strane postupajućeg sudije. Rešenjem istog suda ION 13/16 od 10.03.2016. godine usvojen je zahtev izvršnog dužnika za otklanjanje nepravilnosti, te je konstatovano da je učinjena nepravilnost od strane izvršitelja u delu koji se odnosi na povredu načela formalnog legaliteta. Rešenjem suda od 10.11.2017. godine utvrđena je nepravilnost u postupanju u predmetu tog suda I 3459/15 u pogledu dostave rešenja o izvršenju od 01.04.2015. godine izršnom dužniku, ukinuta je klauzula pravnosnažnosti, izdata sa datumom 06.07.2015. godine i odlučeno da se otklanja nepravilnost na taj način što se rešenje o izvršenju dostavlja izvršnom dužniku u skladu sa odredbom člana 29. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Navedeno rešenje je potvrđeno rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. 1207/16/2 i Pon.16/16 od 12.05.2016. godine, pošto su odbijeni prigovori izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, pa je naknadno na rešenje o izvršenju od 11.04.2005. godine stavljena klauzula pravosnažnosti sa datumom 04.09.2018. godine.

Prvotuženi je upisan kao vlasnik predmetne nepokretnosti sa udelom 1/1 kod Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Savski venac.

Presudom Višeg suda u Beogradu P.br.300/20 od 14.10.2020. godine utvrđeno je da je apsolutno ništava založna izjava Ov. .../... od 15.07.2006. godine koja se odnosi na ½ idealnog dela opisanih nepokretnosti, a ova presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1800/21 od 28.04.2023. godine. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu P.br.961/21 od 11.05.2022. godine usvojen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je nedopušteno izvršenje određeno rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I 3459/15 od 01.04.2015. godine i to za ½ navedenih nepokretnosti, a u odnosu na „...bank Srbija“ i BB.

Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo tako što je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev, a drugostepeni sud odbio žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Pravilno su sudovi zaključili da presude kojima je utvrđena ništavost založne izjave drugotuženog na spornim nepokretnostima i utvrđena nedopustivost izvršenja ne utiču na drugačiju odluku, jer je prvotuženi ove nepokretnosti stekao orginarnim putem – na osnovu odluke državnog organa, javnog izvršitelja u postupku sprovođenja prinudnog izvršenja, što predstavlja osnov za sticanje prava svojine u smislu odredbe člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Na ovaj način prvotuženi je zasnovao novo pravo, a eventualne nepravilnosti u sprovođenju izvršnog postupka ne utiču na njegovo stečeno pravo, u smislu člana 193. stav 4. i stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, s tim što te nepravilnosti mogu biti osnov za isticanje obligaciono-pravnog zahteva. Nakon izvršenog sticanja na originaran način prvotuženi je okončao radove na kupljenoj nepokretnosti, uložio znatna materijalna sredstva, što je još jedan razlog da tužilja ne može da potražuje pravo svojine na ½ nepokretnosti, odnosno ne može da ističe stvarno-pravni zahtev, već eventualno obligaciono pravni zahtev, protiv lica koja su odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela.

U tom smislu su neosnovani navodi revizije kojima se ponavljaju navodi žalbe, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postpku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković