Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23 – drugi zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade troškova na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili uz zaključak da je naknada troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora obračunata zajedno sa naknadom troškova ishrane u toku rada u skladu sa odredbama Kolektivnog ugovora tuženog, kako je to utvrdio sudski veštak, osim za mesece u izreci, pozivajući se da šifre za obračun zarada koje se formiraju u programu za obračun zarade predstavljaju akt ekonomske, odnosno matematičke tehnike, a ne pravni akt, pa da je u preostalom delu neosnovan tužbeni zahtev tužioca, što ne odstupa od pravnog shvatanja iskazanog u odlukama Vrhovnog suda sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu.

U skladu sa navedenim, Vrhovni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 24.12.2020. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude je 148.145,98 dinara i očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz iznetih razloga na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković