.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9175/2024
13.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Kaličanin, advokat iz ..., protiv tuženog PWW Prokuplje d.o.o. Prokuplje, čiji su punomoćnici advokati iz advokatskog Ortačkog društva „Dražić, Beatović i Stojić“, iz Beograda, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 789/23 od 14.12.2023. godine, u sednici održanoj 13.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 789/23 od 14.12.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 789/23 od 14.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 789/23 od 14.12.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 3538/21 od 17.11.2022. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova za period od maja meseca 2013 do avgusta meseca 2021. godine, isplati mesečne novčane iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova postupka isplati 37.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se po osnovu sticanja bez osnova obaveže tuženi da mu isplati mesečne novčane iznose. Tužilac je naveo da je Opština Prokuplje poverila poslove komunalne delatnosti tuženom na osnovu Ugovora o poveravanju obavljanja komunalne delatnosti i sakupljanja, prevoza i deponovanja čvrstog komunalnog otpada za Opštinu Prokuplje, da će se usklađivanje cena vršiti jednom godišnje, odnosno najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu, da je tuženi u tri navrata vršio povećanje cena komunalnih usluga, da za navedeno uvećanje cena nije bilo saglasnosti Opštine Prokuplje. Tužilac smatra da je tuženi povećanjem cena bez saglasnosti Opštine neosnovano stekao tražene iznose. Prema zaključku drugostepenog suda pitanje saglasnosti između Opštine Prokuplje sada Grada Prokuplja i tuženog na povećanje cena komunalnih usluga se tiče ugovornog odnosa same opštine i tuženog. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda o kojima je odlučivano u istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opštih interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.08.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
