Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA (rođena 19.... godine) i tuženi BB (rođen 19.... godine) su sestra i brat od oca pok. VV i majke GG. Tužilja je 198... godine preživela tešku saobraćajnu nezgodu i od tada, zbog posledica povređivanja, ne može da hoda. Koristi invalidska kolica i potpuno je zavisna od tuđe nege i pomoći. O tužilji su se za života starali roditelji. VV je posebno bio privržen ćerki, dok je sa tuženim povremeno ulazio u sukobe. Dana 04.02.2004. godine pred sudom je overen ugovor o poklonu Ov1. .../... između poslovno sposobnog poklonodavca VV i poklonoprimca tuženog BB i GG i tužilje AA kao plodouživaca na poklonjenoj imovini. Prema članu 1. stav 1. ugovora, naznačeno je da je poklonodavac nosilac prava korišćenja na njivi u društvenom vlasništvu koja se nalazi u ... u ulici ... broj .../..., kat.parc. br. ..., površine 9 ari 77 m2. Na parceli se nalazi izgrađena porodična zgrada sa prostorijama, a nalazi se i objekat broj ..., kuća stara u kojoj su živeli roditelji tužilje, a u jednom delu je živela tužilja. Tužilja je živela u prednjem delu stare porodične zgrade, koja je bila adaptirana za posebne uslove zbog zdravstvenog stanja tužilje, a u drugom delu su živeli (drugi ulaz), roditelji tužilje i tuženog. U okviru dvorišta nalazila se ... i tuženi se bavio trgovinom ... . Živeo je u novoj kući sa svojom porodicom koja je završena 2003. godine. U toku 2014. godine tuženi je izvršio preparcelaciju kat.parc. ... i jedan deo je odvojio kao posebnu parcelu kp. br. .../... istu ustupio investitoru radi izgradnje stambene zgrade. Za uzvrat je dobio četiri stana koje je prodao i novac zadržao za sebe. Prethodno je tužilji ponudio jedan stan, ali pod uslovom da se ista odrekne prava doživotnog plodouživanja, što je tužilja odbila. Roditelji stranaka su umrli i to majka GG 2013. godine, a otac VV 2015. godine. Zbog loših odnosa sa bratom tužena je nakon smrti oca otišla u gerantološki dom. Tuženi je onemogućavao njoj život na mestu gde je živela, oterao je ženu koja joj je pomagala, a pustio je psa da joj niko ne može ući u dvorište, a u stari deo kuće gde su živeli roditelji stranaka doveo je ... . Tužilji nije dozvoljavao ulazak. Tužilja ima ključ od dela kuće u kojoj je ranije živela, ali ključ ima i tuženi.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je polazeći od pravnih pravila sadržanim u članu 561. - 568. Srpskog građanskog zakonika i shodno članu 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i shodno članu 52. i 53. Zakona o obligacionim odnosima, zaključio da je ugovor o poklonu ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. Zaključio je da ugovor nije realizovan u celosti, jer je volja poklonodavca bila da tužilja ostvari pravo doživotnog plodouživanja na nepokretnostima koje su bile predmet ugovora, a realizaciju tog ugovora je upravo sprečio poklonoprimac jer je onemogućio tužilju da se koristi svojim pravom. Tužilja se pozivala i na poslovnu nesposobnost poklonodavca. U toku postupka obavljeno je veštačenje od strane lekara odgovarajuće specijalnosti, pa je utvrđeno da je poklonodavac sada pokojni VV prilikom zaključivanja ugovora o poklonu bio sposoban za rasuđivanje i bio sposoban za zaključivanje predmetnog ugovora. Međutim, obzirom da volja poklonodavca nije realizovana, to je sud usvojio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Zaključio je da iako je u toku postupak legalizacije spornih objekata koji su bili predmet ugovora o poklonu, tužilja može da ostvari svoje pravo plodouživanja koje je konstituisano naznačenim ugovorom. Konstituisanje takvog prava u korist tužilje nije nezakonito. Tužilja je ranije koristila objekte – nepokretnosti na kojima ima pravo doživotnog plodouživanja. Overeni ugovor o poklonu daje pravo na zaštitu plodouživaoca. Ukoliko tužilja smatra da joj je ugroženo to pravo i da je tuženi onemogućava u korišćenju stana u kom je ranije živela koji je prilagođen njenim potrebama i čije ključeve i dalje poseduje, može to pravo ostvariti. Motiv zaključenja ovog ugovora bio je da se uveća imovina tuženog, a da tužilja bude obezbeđena u pogledu smeštaja s obzirom na svoje zdravstveno stanje i da joj se obezbedi određena finansijska nezavisnost. Zaključio je da nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje ništavosti ugovora, jer je u toku postupka utvrđeno da je pok. VV, otac parničnih stranaka, prilikom zaključenja ugovora bio sposoban za rasuđivanje i sposoban za zaključenje predmetnog ugovora. Preinačio je prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Ugovor o poklonu nije regulisan pozitivnim propisima, već se u pogledu rešavanja odnosa iz tog ugovora primenjuju pravila iz paragrafa 561. – 568. Srpskog građanskog zakonika.

Tužilja je zaključenjem ugovora stekla pravo doživotnog plodouživanja određene nepokretnosti. Jedno vreme je te nepokretnosti koristila. Stoga se na odlučivanje o zahtevu tužilje ne mogu primeniti pravna pravila iz citiranih odredbi Srpskog građanskog zakonika u pogledu postavljenog tužbenog zahteva. Pravilno je drugostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju ne može doći do primene ni odredbe člana 52. i 53. Zakona o obligacionim odnosima. Motiv za zaključenje ugovora o poklonu pokojnog VV i tuženog jeste da se uveća imovina tuženog BB. Taj motiv nije otpao, a isti predstavlja kauzu ugovora. Tim ugovorom konstituisano je i pravo plodouživanja u korist tužilje. Ukoliko je tužilja nakon smrti svog oca bila onemogućena u korišćenju svoga prava ista je imala mogućnost da traži da joj se omogući da koristi naznačeno pravo i da se naloži tuženom da se uzdrži od određenih postupaka koje tužilju onemogućavaju u korišćenju svog prava. To pravo tužilja crpi iz odredbi samog ugovora o poklonu i konstituisanog prava ploduživanja, što znači da činjenica da objekti nisu legalizovani ne znači da tužilja na osnovu ugovora ne može tražiti ostvarenje, tj. realizaciju svog prava.

Neosnovani su navodi revizije da je u ovom slučaju trebalo izvršiti novo veštačenje i da bude uključen psiholog. Ovo iz razloga što izvedeni dokazi, a vezano za veštačenje poslovne sposobnosti pokojnog VV nesumnjivo ukazuje na činjenicu da je isti bio sposoban za zaključenje naznačenog ugovora o poklonu. Ugovor je zaključen 04.02.2004. godine, a VV je umro tek 2015. godine. Tuženi je izvršio preparcelizaciju parcele i deo parcele ustupio investitoru radi izgradnje objekta, a tome se otac stranaka VV nije protivio, niti se protivila tužilja. Činjenica da tuženi nije tužilji hteo da pruži nužnu pomoć izlazi iz konteksta postavljenog tužbenog zahteva i o tome se ne može raspravljati u ovom postupku. Primedbe na psihofizičke sposobnosti pokojnog VV vezano za zaključenje ugovora iznošene su i u toku trajanja nižestepenog postupka i isti su cenjeni.

Stoga se revizijski navodi ne mogu prihvatiti kao osnovani, da bi mogli ishodovati drugačiju odluku suda.

Pravilna je odluka o troškovima postupka.

Sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju obzirom da po zakonu dostavljanje odgovora na reviziju nije potrebno.

Shodno iznetom, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković