Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Na reviziju tuženog tužilac je blagovremeno odgovorio.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Nižestepeni sudovi su o zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete koju je pretrpeo od pasa lutalica odlučili na osnovu utvrđenih činjenica bitnih za odgovornost tuženog u vezi sa vršenjem komunalnih poslova i činjenica bitnih za zaključak o nepostojanju doprinosa tužioca nastanku štete, a navodi revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog po članu 407. stav 2. ZPP. Osim toga, pitanje naknade štete nastale od pasa lutalica dovoljno je raspravljeno u sudskoj praksi, pa nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Isticanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 371. stav 1. Zakona o parničnom postupku po članu 404. stav 1. ZPP ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade materijalne štete podneta je 07.10.2024. godine. Vrednost predmeta spora je 96.520,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje čija vrednost ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, pa je i revizija tuženog nedozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Bez obzira što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevu tužioca, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku (XXXIII) koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da u ovim sporovima revizija nije dozvoljena, zbog čega specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković