Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3063/24 od 18.06.2025. godine, delimično je usvojena žalba tužene i prvostepena presuda je ukinuta u delu odluke o zahtevu za isplatu na ime neisplaćenih zakupnina po Ugovoru o zakupu poljoprivrednog zemljišta od 03.03.2015. godine i troškovima postupka (stav 4. i 8. izreke), i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je u preostalom pobijanom, a neukinutom delu (stav 3. izreke) prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kom je prvostepena presuda potvrđena (stav 3. izreke), tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 - dr. zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.

Pravnosnažnom presudom u pobijanom delu obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 10.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 18.06.2014. godine do isplate. Prema obrazloženju drugostepenog suda, parnične stranke su zaključile predugovor o prodaji nepokretnosti, ali navedeni ugovor predstavlja simulovani pravni posao, budući da je prava volja ugovornih strana bila da tužilja zajedno sa svojim suprugom, da zajam tuženoj, pa je ugovor o zajmu disimulovani pravni posao. Kako tužena nije vratila tužilji pozajmljena novčana sredstva u iznosu od 10.500 evra, drugostepeni sud nalazi da je pravilna odluka prvostepenog suda u tom delu, zbog čega je odbio žalbu tužene.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. U reviziji nisu navedeni razlozi koji bi ukazivali na izuzetnu dozvoljenost revizije. Revident ističe da nije učestvovao u pregovorima povodom zaključenja predugovora o prodaji nepokretnosti, te da takav ugovor nije ni nastao, ukazujući na postojanje nesporazuma u pogledu prirode pravnog posla. Revizijom se, u suštini, pobija utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije iz člana 404. ZPPa. Nisu od značaja na izuzetnu dozvoljenost revizije odluke Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Apelacionog suda u Novom Sadu na koje se poziva revident, imajući u vidu da su navedene odluke zasnovane na drugačijem činjeničnopravnom osnovu i ne mogu ukazivati na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. U reviziji se posebno ne ističe koja to pravna pitanja treba razmotriti u interesu ravnopravnosti građana ili opštem interesu, niti u kom delu je potrebno novo tumačenje prava.

U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta dana 13.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 10.500,00 evra.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković