Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – dr.zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o pravu tužilje na naknadu nematerijalne štete i visini traženih novčanih naknada za pretrpljeni strah, fizičke bolove i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i naruženosti, a koja šteta je posledica povređivanja tužilje u štetnom događaju koji se desio 02.07.2016. godine tokom javne manifestacije „Pile fest“ u Žitištu od strane BB, koji je ušao u letnju baštu ugostiteljskog objekta u kojoj se nalazila tužilja noseći automatsku pušku u ruci i sa prstom na obaraču prišao šanku, a zatim u pravcu gostiju rafalnom paljbom ispalio 26 hitaca kojim je usmrtio 5 osoba i ranio 21 osobu, zbog čega je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Zrenjaninu K 85/16 od 01.03.2017. godine oglašen krivim za krivično delo teško ubistvo i dva krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i osuđen na jedinstenu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina. Stanovište nižestepenih sudova je da postoji odgovornosti tužene koja se zasniva na odredbi člana 180. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Revident se pozvao na odluku Vrhovnog suda Rev 7547/2022 od 14.02.2024. godine kako bi dokazao navode da postoji neujednačena sudska praksa u pogledu primene člana 180. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima kao osnova odgovornosti tužene. Međutim, iako su nižestepeni sudovi o osnovu odgovornosti tužene odlučili pogrešnom primenom odredbe člana 180. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, Vrhovni sud smatra da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse budući da se ovaj sud o odgovornosti tužene izjasnio u odluci Rev 1091/2025 od 18.09.2025. godine u kojoj je izneto pravno stanovište da povodom istog štetnog događaja postoji odgovornost tužene prema odredbi člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i člana 5. stav 1. Zakona o državnoj upravi u vezi sa odredbom člana 11. Zakona o ministarstvima, člana 30. stav 2. i 3. Zakona o policiji i članova 3. i 9. stav 1. Zakona o javnom okupljanju iz razloga što organi tužene, iako su sačinili plan rada policijske službe tokom održavanja javne manifestacije u Žitištu, taj plan nisu u potpunosti i pravilno sproveli, što je omogućilo izvršiocu krivičnog dela da u javni prostor pristupi neprimećeno noseći automatsku pušku u ruci i da je upotrebi na tom prostoru gde se okupio veći broj lica i tako tužilji nanese nematerijalnu štetu koju potražuje podnetom tužbom.

Kako je odluka u ovoj parnici doneta u indentičnoj činjenično-pravnoj situaciji sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u navedenoj odluci Vrhovnog suda, koji se u toj odluci izjasnio o postojanju odgovornosti tužene, nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije u konkretnom slučaju, zbog čega je Vrhovni sud na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade nematerijalne štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 05.04.2024. godine. Vrednost predmeta spora je 1.250.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena.

Na osnovu navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković