.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5190/2026
19.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Miljković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., uz učešće umešača na strani tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Danilo Ignjatović, advokat iz ..., radi utvrđenja nedostojnosti za nasleđivanje, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1827/24 od 24.10.2024. godine u sednici od 19.02.2026. godine doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1827/24 od 24.10.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1827/24 od 24.10.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 5023/22 od 09.02.2024. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je tuženi nedostojan za nasleđivanje iza smrti svoje majke GG, te da se tuženi obaveže da to prizna i trpi i da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Obavezan je tužilac da umešaču naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 169.000,00 dinara u roku od 15 dana.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1827/24 od 24.10.2024. godine, žalba tužioca je odbijena, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 5023/22 od 09.02.2024. godine potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/236), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje da je tuženi kao naslenik iza svoje majke nedostojan za nasleđivanje. Na osnovu izvedenih dokaza nižestepeni sudovi su zaključili da nisu ispunjeni uslovi iz člana 4. stav 1. tačka 4. Zakona o obligacionim odnosima i člana 156. stav 1. Porodičnog zakona da bi se utvrdilo da je tuženi nedostojan za nasleđivanje. Odluka je zasnovana na utvrđenom činjeničnom stanju, a posebna revizija se može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Činjenično stanje nije osnov za ulaganje posebne revizije.
Odluka suda u ovakvim situacijama zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke primenom odredbi člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužba radi utvrđenja u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.04.2025. godine, a vrednost predmeta spora je opredeljena na 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
