Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi Građevinsko preduzeće „Planum“ a.d. Zemun je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11....10/23, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju koje je po održanoj raspravi utvrdio drugostepeni sud, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog Građevinskog preduzeća „Planum“ a.d. Zemun do 24.10.1997. godine kada mu je prestao radni odnos zbog neopravdanog izostanka sa posla pet radnih dana uzastopno, jer se nije javio na rad po prijemu telegrama kojim ga je tuženi pozvao da se odmah javi na rad. Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž1 5470/07 od 28.11.2007. godine, preinačena je presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 2609/06 od 31.05.2007. godine, tako što je poništeno kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu od 10.11.1997. godine i obavezan tuženi da ga vrati na rad. Prema razlozima navedene presude, tužiocu je radni odnos prestao jer se po pozivu poslodavca koji mu je upućen telegramom, nije javio na rad. Međutim, tužilac nije primio ovaj poziv jer on nije potpisao prijem telegrama, već je to učinio dostavljač pošte BB, što proizlazi iz nalaza i mišljenja Komisije sudskih veštaka Instituta bezbednosti Beograd. Kako tužilac nije bio uredno pozvan da se javi na rad kod tuženog u roku koji mu je ostavljen telegramom, po oceni sudova tuženi nije neopravdano izostao sa posla, zbog čega je rešenje o prestanku radnog poništeno kao nezakonito. Postupajući po navedenoj sudskoj odluci, tuženi Građevinsko preduzeće „Planum“ a.d. Zemun je vratio tužioca na rad po ugovoru od 04.02.2008. godine. Od prestanka radnog odnosa 24.10.1997. godine zaključno sa 03.02.2008. godine, tužilac se nije zaposlio kod drugog poslodavca, već je radio na poljoprivrednom imanju svog oca. Iz nalaza i mišljenja sudskih veštaka ekonomske struke utvrđen je iznos izgubljene zarade tužioca u utuženom periodu, kao i iznos tužiočevog udela u profitu ostvarenom na poljoprivrednom imanju njegovog oca u istom periodu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i solidarno obavezao tužene da tužiocu isplate izgubljenu zaradu za period nezakonitog prestanka radnog odnosa uz pripadajuće doprinose za socijalno osiguranje nadležnoj filijali Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao obaveze tuženog Građevinsko preduzeće „Planum“ a.d. Zemun. Sud je ocenio neosnovanim prigovor zastarelosti potraživanja, budući da je tužilac za oblik i obim nastale štete saznao najranije 28.11.2007. godine kada je doneta sudska odluka kojom je poništeno rešenje tuženog kojim mu prestao radni odnos, te da do dana podnošenja tužbe 04.04.2008. godine nije protekao trogodišnji rok zastarelosti iz člana 196. Zakona o radu. Tuženi Javno preduzeće „Pošta Srbije“ Beograd odgovara za štetu koju tužilac trpi jer je umesto tužioca, radnik pošte potpisao prijem telegrama, pa kako tužiocu nije lično uručen poziv da se javi na rad, nije se odazvao pozivu poslodavca, što je bio razlog prestanka radnog odnosa koji je ocenjen nezakonitim u sudskom postupku. Tuženi Građevinsko preduzeće „Planum“ a.d. Zemun odgovara po pravilima o odgovornosti poslodavca za štetu nastalu na radu ili u vezi sa radom u smislu čl. 164. i 191. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05).

Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i tvrdi da tuženi Građevinskog preduzeća „Planum“ a.d. Zemun nije pasivno legitimisan i odgovoran za nastalu štetu, budući da nije neposredni štetnik, da ne postoji njegova krivica za nastalu štetu, jer nema namere ni nepažnje, niti adekvatne uzročno-posledične veze izmeću radnji tuženog i štete.

Po oceni Vrhovnog suda tuženi su solidarno odgovorni za nastalu materijalnu štetu i to tuženi JP“Pošta Srbije“ Beograd po pravilima iz čl.170. ZOO o odgovornosti pravnih lica prema trećem za štetu koju prouzrokuje radnik na radu ili u vezi sa radom, a tuženi Građevinsko preduzeće „Planum“ a.d. Zemun po odredbama o odgovornosti poslodavca za štetu zbog povrede prava zaposlenog iz člana 164. Zakona o radu u vezi sa članom 154. stav 1. ZOO. Osnov odgovornosti tuženog Građevinskog preduzeća „Planum“ a.d. Zemun je krivica koja se pretpostavlja, a teret obaranja ove zakonske pretpostavke snosi poslodavac. Tuženi u dokaznom postupku nije dokazao da ne postoji njegova krivica za nastalu štetu, jer je kao poslodavac mogao i morao da ima saznanje o svim činjenicama na kojima zasniva rešenje o prestanku radnog odnosa, što je propustio, a zbog čega je rešenje u sudskom postupku poništeno kao nezakonito.

Imajući u vidu pravila o solidarnoj odgovornosti i da je odluka o prestanku radnog odnosa nezakonita, saglasno članu 191. Zakona o radu, tuženi su dužni da tužiocu naknade materijalnu štete u visini izgubljene zarade uz akcesornu obavezu tuženog poslodavca da za tužioca uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Visina štete je utvrđena iz nalaza sudskih veštaka i dosuđena saglasno članu 190. ZOO, jer je cilj naknade štete reparacija i dovođenje materijalne situacije oštećenog u stanje u kome bi se nalazio da nije bilo štetne radnje i propuštanja.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković