Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Stefan Ružić iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3004/24 od 28.04.2025. godine, u sednici održanoj 22.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3004/24 od 28.04.2025. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3004/24 od 28.04.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 6480/23 od 14.05.2024. godine, stavom prvim izreke ukinuto je u celosti rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu IIv 6480/23 od 14.05.2024. godine. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene da se obaveže tuženi – protivtužilac da tužilji isplati na osnovu verodostojne isprave računa – obračuna advokatskih usluga br. .../... od 08.03.2021. godine, a za zastupanje tuženog u parnicama Osnovnog suda u Leskovcu P 2793/19 i P 5005/2019 iznos glavnog duga od 183.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.03.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca kojim je tražio da se obaveže tužilja - protivtužena da tuženom protivtužiocu isplati iznos od 15.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Stavom četvrtim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 3004/24 od 28.04.2025. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavovima 1, 2. i 4. izreke. Stavom drugim izreke prvostepena presuda je ostala neizmenjena u stavu 3. izreke.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude, tužilja - protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23 – drugi zakon).

Prema članu 404. ZPP, u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova ( „ Službeni glasnik“ RS, br. 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude kojom ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je pravni osnov dug i ocenjeno je da su neosnovani tužbeni i protivtužbeni zahtev. O pravu tužilje, sudovi su odlučili uz primenu relevantnih odredbi materijalnog prava, a na osnovu konkretno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje - protivtužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

Tužbu radi duga tužilja je podnela 04.03.2022. godine, a vrednost predmeta spora po tužbi iznosi 183.000,00 dinara, a po protivtužbi 15.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni i protivtužbeni zahtevi odnose na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković