Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 243/2024
28.05.2025. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog „Serbia Zijin Copper“, doo Bor iz Bora, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1856/2023 od 28.09.2023. godine, u sednici održanoj 28.05.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1856/2023 od 28.09.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1856/2023 od 28.09.2023. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Boru P1 207/22 od 10.02.2023. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se kao nepravilno i nezakonito poništi rešenje tuženog broj ... od 21.04.2020. godine o otkazu ugovora o radu, da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na poslove i radne zadatke u skladu sa njenom stručnom spremom, znanjem i radnim iskustvom, da se obaveže tuženi da tužilji naknadi štetu u visini izgubljenih zarada za period od 21.04.2020. godine do 20.07.2022. godine, u pojedinačnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, bliže navedeno tim stavom izreke, sa obavezom uplate pripadajućih doprinosa nadležnim fondovima po važećim osnovicama na dan isplate, uz obavezu predaje uredno popunjenih obrazaca M4 i M8 nadležnim fondovima, te da se obaveže tuženi da tužilji naknadi troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod „RTB Bor“, kao pravnog prethodnika tuženog bila u radnom odnosu na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od 28.10.2014. godine i obavljala je poslove „...“. Rešenjem tuženog broj ... od 18.12.2015. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze i radne discipline. Tužilja je Osnovnom sudu u Boru podnela tužbu kojom je pored ostalog tražila poništaj rešenja od 18.12.2015. godine i određivanje privremene mere da se obaveže tuženi da je vrati na rad, na poslove i radne zadatke koje je obavljala u vreme donošenja navedenog rešenja. Po toj tužbi Osnovni sud u Boru je doneo presudu P1 8/16 od 02.11.2016. godine kojom je tužbeni zahtev usvojio u celosti, uključujući i predloženu privremenu meru i odlučio da će ista važiti do pravnosnažnog okončanja tog spora. Izvršavajući usvojenu privremenu meru iz presude Osnovnog suda u Boru P1 8/16 od 02.11.2016. godine, tuženi je sa tužiljom zaključio ugovor o radu broj ... od 06.01.2017. godine, kojim je tužilja vraćena na rad, na poslove ... i to na određeno vreme, sa trajanjem do pravnosnažnog okončanja radnog spora u predmetu Osnovnog suda u Boru P1 8/16. Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1 453/17 od 29.09.2017. godine, ukinuta je navedena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke, stavu drugom izreke, stavu trećem izreke (koji se odnosi na privremenu meru) i stavu četvrtom izreke, i predmet u tim delovima vraćen istom sudu na ponovno suđenje. U vezi sa ovim ukidajućim rešenjem, tuženi je dana 02.11.2017. godine, doneo rešenje broj ... kojim je tužilji otkazao ugovor o radu broj ... od 06.01.2017. godine, te joj je radni odnos prestao 01.11.2017. godine. Tužbom od 16.11.2017. godine, tužilja je pored ostalog tražila poništaj rešenja tuženog broj ... od 02.11.2017. godine i određivanje privremene mere obavezivanjem tuženog da je vrati na rad u roku od tri dana od dana prijema presude. Radni spor u predmetu P1 8/16 pravnosnažno je završen preinačujućom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1252/18 od 06.07.2018. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev u delu kojim je tražen poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu od 18.12.2015. godine, a odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo obavezivanje tuženog da tužilju vrati na rad i naknadi štetu u vidu izostalih zarada i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period od decembra 2015. godine zaključno sa decembrom 2016. godine. Istom presudom, Apelacioni sud u Nišu je ocenio da je prvostepeni sud pravilno našao da je rešenje tuženog broj ... od 18.12.2015. godine zakonito u materijalno-pravnom smislu, jer je postojao osnov za otkaz ugovora o radu (povreda radne obaveze i radne discipline, koji su tužilji osnovano stavljene na teret tim rešenjem), a da je isto nezakonito u formalno-pravnom smislu, jer je zasnovano na povredi člana 180. Zakona o radu, imajući u vidu da pre njegovog donošenja tuženi tužilji nije dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Zbog toga je istom presudom tuženi obavezan da tužilji isplati na ime naknade štete šest zarada koje je tužilja ostvarila u mesecu koji prethodi mesecu u kome joj je prestao radni odnos, umesto njenog vraćanja na rad. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2784/2018 od 06.06.2019. godine, odbijena je revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1252/18 od 06.07.2018. godine.

Po tužbi od 16.11.2017. godine, kojom je tužilja, pored ostalog, tražila poništaj rešenja tuženog broj ... od 02.11.2017. godine i određivanje privremene mere obavezivanjem tuženog da je vrati na rad, Osnovni sud u Boru doneo je presudu P1 240/17 od 17.01.2019. godine, kojom je usvojio tužbeni zahtev zajedno sa predlogom za određivanje privremene mere i takva presuda je presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1945/20 od 10.05.2021. godine potvrđena. Radi izvršenja rešenja o privremenoj meri sadržanog u stavu četvrtom izreke presude Osnovnog suda u Boru P1 240/17 od 17.01.2019. godine, tužilja je pokrenula izvršni postupak podnošenjem predloga za izvršenje koji je usvojen rešenjem tog suda I 107/19 od 11.03.2019. godine, a koja je potvrđena rešenjem Višeg suda u Zaječaru Gž (i) 112/19 od 11.04.2019. godine. Postupajući po rešenju I 107/19 od 11.03.2019. godine, tuženi je doneo rešenje broj ... od 13.05.2019. godine, kojim je odredio vraćanje tužilje na rad, na poslove određene ugovorom o radu od 06.01.2017. godine. Rešenjem broj ... od 21.04.2020. godine, tuženi je tužilji otkazao ugovor o radu broj ... od 06.01.2017. godine, te joj je radni odnos kod tuženog prestao zaključno sa danom donošenja rešenja, uz obrazloženje da je inicijalni radni spor P1 8/16 pravnosnažno završen. Predmetnom tužbom tužilja je tražila poništaj rešenja tuženog broj ... od 21.04.2020. godine, obavezivanjem tuženog da je vrati na rad, kao i da joj naknadi štetu u visini izgubljene zarade za period od 21.04.2020. godine do 20.07.2022. godine.

Kod tako uvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, uz zaključak da je ugovor o radu od 06.01.2017. godine zaključio sa tužiljom nakon donošenja odluke suda o usvajanju privremene mere vraćanjem na rad, koji je vraćanjem na rad tužilje provedeno, ali ne po osnovu ugovora već po osnovu rešenja tuženog nakon sprovedenog izvršnog postupka radi postupanja po privremenoj meri koja je tražena upravo u postupku za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 06.01.2017. godine.

Međutim, drugostepeni sud nije prihvatio takav zaključak prvostepenog suda i prvostepenu presudu je preinačio tako što je odbio tužbeni zahtev u celosti. Naime, stav drugostepenog suda je da bitan značaj za ishod ovog spora uživa pitanje da li je radni odnos tužilji kod tuženog zakonito prestao otkazom ugovora o radu na osnovu pobijanog rešenja broj ... od 21.04.2020. godine. Drugostepeni sud je našao da je pobijano rešenje zakonito, te da je tužilji kod tuženog zakonito prestao radni odnos, imajući u vidu da je za to postojao osnov u vidu povrede radne obaveze i radne discipline, koji su tužilji stavljeni na teret rešenjem broj ... od 18.12.2015. godine, a za koje je u pravnosnažno završenoj parnici P1 8/16 utvrđeno da je zakonito u materijalno-pravnom smislu, jer je tužilja učinila povrede koje su joj stavljene na teret, zbog čije prirode je tužilji kod tuženog prestao radni odnos otkazom ugovora o radu. Iz navedenih razloga tužbeni zahtev tužilje nije osnovan, kako u delu koji se odnosi na poništaj rešenja broj ... od 21.04.2020. godine, tako ni u delu zahteva kojim je traženo vraćanje na rad, isplata naknade štete i određivanje privremene mere obavezivanjem tuženog da tužilju vrati na rad.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu, propisana je mogućnost da se ugovor o radu zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa, čije je trajanje unapred utvrđeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, dakle bez taksativnog navođenja razloga za zaključenje ugovora o radu na određeno vreme, a ni životnih situacija, osim taksativno navedenih izuzetaka u stavu 4. ovog člana.

U konkretnom slučaju, tužilja je kod tuženog dva puta vraćena na rad po privremenim merama. Prvi put je vraćena ugovorom o radu broj ... od 06.01.2017. godine po privremenoj meri sadržanoj u presudi Osnovnog suda u Boru P1 8/16 od 02.11.2016. godine, a drugi put rešenjem tuženog broj ... od 13.05.2019. godine po privremenoj meri sadržanoj u presudi Osnovnog suda u Boru P1 240/17 od 17.01.2019. godine. Kako su oba radna spora pravnosnažno završena (prvi radni spor presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1252/18 od 06.07.2018. godine, a drugi radni spor presudom istog suda Gž1 1945/20 od 10.05.2021. godine), više ne postoji osnov da tužilja kod tuženog bude u radnom odnosu ni po privremenim merama u smislu citiranog člana 37. stav 1. Zakona o radu, jer je njihovo dejstvo prestalo pravnosnažnim okončanjem pomenutih parnica. Iz navedenog, pravilna je odluka drugostepenog suda koju prihvata i Vrhovni sud.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.